Leo Mesi više nije igrač Barselone – rečenica koja je do pre nekoliko časova zvučala kao notorna laž i nešto nemoguće, sada je postala istina.
Argentinski čarobnjak više nikada neće obući crveno-plavi dres niti istrčati na “Nou Kamp” sa kapitenskom trakom na ruci.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Prosto je neverovatno da se poveruje u to, nakon 18 godina magije i vikenda koji nije mogao da prođe bez novinskih naslova “Mesi opet pravio šou”.
Ipak, izgleda da ćemo morati da se naviknemo i započnemo novi život bez Mesija u Barseloni.
Nije lako napustiti klub nakon godinu dana, a kamoli nakon punih 18 sezona, – 10 osvojenih titula, 4 lige šampiona, tri trofeja prvaka sveta, tri superkupa i 7 pehara španskog Kupa Kralja.
Krenimo od početka, svima je poznata priča o malom dečaku iz Rosaria, koji je na blatnjavom i zemljanom terenu fudbalski prohodao. Iako je imao problema sa rastom, njegov otac je znao da će mali Leo postati fudbaler, a snimci iz tog perioda potvrđuju teoriju da on nije bio samo talentovan dečak, već čudo prirode, dar od Boga.
Kada je napunio 13 godina preselio se u Barselonu, ostavivši svoju majku i porodicu u Argentini. Fudbalski poziv bio je njegov budući život, ali isprva to nije delovalo toliko bajno i divno kako se nekom čini. Suze, strah i tuđina napravili su u njegovoj glavi toliki haos da je samo želeo da se vrati kući. Njegov otac je uspeo da ga ubedi da mora da prebrodi sve teškoće i počne da razmišlja kao neko pred kime je svetla fudbalska budućnost.
Čelni ljudi Barselone i treneri su pronašli način kako da Mesi napreduje brže, pa su mu uz obroke dali da pije i hormone rasta, kako bi što pre mogao da bude konkurentan svojim vršnjacima. To je za Mesija bio kao čarobni napitak, pa je vrlo brzo čitav svet čuo za nekog malog Argentinca koji golove daje i zatvorenih očiju.
Ubrzo je usledio i debi za prvi tim, koji su činili tadašnje fudbalske zveri na čelu sa Ronaldinjom.
Napredak Mesija je bio nadrealan, već naredne sezone se nametnuo u prvom timu, da bi od 2005. godine postao prvi napadač ekipe i gol mašina u nastajanju. Titule i trofeji su se ređali sami, Barselona je zahvaljujući njemu postala najpopularniji klub planete, a Mesi je za sve ove godine odigrao verovali ili ne – 778 utakmica, postigao 672 gola i asistirao za još 305.
Nema reči kojima bi se moglo opisati šta je Mesi za svet, a ne samo fudbal. Ne postoji ni pridev koji opisuje njegovu igru, njegovo ponašanje na terenu, ma šta god je Mesi radio sa loptom i bez nje, bilo je zadivljujuće.
Ne treba se svađati ko je bolji – Ronaldo ili on. Budimo srećni što živimo u dobu ovakvih fudbalera koji nas iz vikenda u vikend očaravaju fudbalskim znanjem i majstorijama.
Mesi ili Maradona, Mesi ili Ronaldo, koga je briga za to? Mesi je jedno, Mesi se neće ponovo roditi, ali ni umreti. Jer, ove skoro dve decenije njegove magije ne može zameniti apsolutno ništa na ovom svetu.
I još nešto, bude li neko posle Mesija obukao broj 10 u Barseloni, smatraćemo to smrtnim grehom i uvredom za sport po imenu fudbal.
Messi, gracias por todo!
Piše: Nikola Husein
Planeta podrhtava: Leo Mesi napustio Barselonu – kraj velike ljubavi!
Komentari (0)