Novi fudbaler Crvene zvezde, Aleksandar Dragović je jedan od trojice igrača srpskog porekla koji ovog leta brane boje Austrije na Evropskom prvenstvu.
Dragović je ovog leta potpisao za crveno-bele i sa Zvezdom će pokušati da uđe u grupnu fazu Lige šampiona:
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
odrastao u Beču. Ipak smatram da u zemlji u kojoj živiš treba da govoriš jezikom te zemlje, a to je u ovom slučaju nemački. Naravno da svako ima svoje poreklo, kulturološka različitost je nešto veoma lepo. Nešto gde upoznajemo mnoge lepe stvari. Ipak sam zagovornik teze da svako treba da vlada jezikom zemlje u kojoj živi.
Kako nekome koga si upravo upoznao objašnjavaš to “KS” umesto “X” u imenu odnosno ono “-IĆ” u prezimenu – i sve to u austrijskom pasošu? Kako se ti uopšte definišeš?
– Svet fudbala je jako multi-kulti. Ponosan sam kako na svoje srpsko poreklo tako i na moju domovinu Austriju kojoj jako mnogo dugujem. U mojim grudima kucaju dva srca. Ja zaista srećom nisam nikada imao problema zbog toga što se u mom imenu nalazi to “KS” umjesto “X” ili ono “-ić” u prezimenu. Govorimo li konkretno o školi: Nikada nisam doživeo nekakvo šikaniranje. Nažalost, nisu svi oni koji imaju poreklo slično mom, prošli tako dobro kao ja.
Da li ti je tvoje ime bilo kada u toku karijere predstavljalo prepreku?
– Nije uopšte! Mada moram reći da nikada nisam pravio nikakve probleme. U Beču žive ljudi raznih porekla, da li iz Srbije, Hrvatske, Bosne ili Turske. Svako ima svoje karakteristike. Ipak smo na kraju krajevima svi mi ljudi, sa dve ruke, dve noge. Respekt je neminovan da bi suživot mogao funkcionisati. Naravno da svugde postoje mutikaše, ali njih treba ignorisati. To sam uvek i radio, tako sam izbegavao probleme.
Sada govoriš o tvom privatnom životu ili onom profesionalnog fudbalera?
– Ovo što sam rekao se odnosi i na moj privatni život. Generalno sebe smatram ugodnom osobom.
Da li si nekada imao urisak da si se na osnovu tvog porekla morao truditi više od jednog “pravog” Austrijanca?
– Teško pitanje. Nema sumnje da je nekim ljudima ovde teže nego “pravim” Austrijancima. Uprkos tome smatram da svako ko uporno radi može zaista i da ostvari zacrtani cilj. Ako jedan Aleksandar Dragović sve učini da ostvari cilj, on može da uspe kao i neki “Maks Musterman”. Sasvim sigurno je da “Maks Musterman” uživa neke privilegije u odnosu na Aleksandra Dragovića. S druge strane su mi poznati mnogi primeri ljudi koji u onom “-ić” na kraju prezimena traže izgovor. “Ne daju mi posao samo zbog mog imena sa ić”, tvrde mnogi. Uvek se pitam da li su stvarno dali sve od sebe da dobiju taj posao? Mnogi ljudi nažalost lažu sami sebe, nisu iskreni prema sebi samima – završio je Dragović u intervjuu za dnevnik “Kurier”.
Komentari (0)