Na Fejsbuku se pojavilo pismo koje je postalo hit u BiH i izazvalo različite reakcije javnosti. Mnogi su komentarisali ovu šalu čija je tema – povratak u zavičaj. Ovako glasi pismo izvesnog Ibre:
„Dragi naši,
Ne možemo još da konfirmujemo naš dolazak ovog leta, ali kako sada stvari stoje, izgleda da ćemo morati kanselovati tikete koje smo bukirali, jer nas ubi morgidž za taun haus što smo kupili. Doduše, za tikete imamo, ali ne možemo skupiti za prezente svima vama, dajdži i ostaloj familiji.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
A, je*i ga, bez toga ne ide da dolazimo, jer nećemo da nas smatraju za nekakve pankove, kao što su pričali za Seju i njegove kad su svojima doneli po 100 dolara, kako su fukara i kako ništa nisu uradili u Kanadi.
Mi tako nećemo. Jal’ dolazimo ko hadžije jal’ nikako. Zato smo se i dogovorili da sejvujemo što možemo više i da sve odložimo za sledeći vekejšn. Inače, mi živimo dosta dobro. Ja radim ful tajm i još dva part tajma, a Razija je našla i treći part tajm preko vikenda, ali smo dobro uskladili šihte pa možemo da se viđamo svakog drugog vika.
Možda je to malo nezgodno za Džesiku, ali njoj plaćamo dej ker posle škole, a odatle je uzima bejbisiterka i dovodi kući na spavanje. Ona, iako je mala, konta da mi voliko radimo za njeno dobro i da ovako mora sve dok ne otplatimo morgidž.
Svaki fri tajm koristimo da budemo sa njom, pa smo je tako last samer (ili to beše pretprošlog?) vodili celi dan na Grejt Lejks. Kupili smo joj i hot-dog i ajskrim i od tada stalno svima priča kako joj je bilo bjutiful.
Ja imam dosta posla oko taun hausa – katujem travu, čistim atik i nekako ugrabim par sati dnevno da sređujem bejsment jer hoćemo da ga rentamo i tako povećamo inkam. Kao što vidite, da je lako – nije, ali kad je čovjek hard vorker i kad dobro isplanira skedžual, može na sve stići.
Ja sam lijepo dotjerao liniju na 130 paunda, pa se neki naši kokuzi odavde šegače da sam se osušio zato što puno radim i spavam samo četir’ sata, ali to je samo zato što su oni dželos na mene, a i ne znaju da ja uvijek ugrabim bar 45 minuta slipa u sabveju. Čovjeku više i ne treba, a i to je a i to je samo prvih 25-30 godina, dok ne otplatimo Morgidž prvih 20-30 godina. Poslije ćemo svi da uživamo. Pozdravlja vas vaš brat Ibro iz Usa.“
Eh Ibro i ja sam tako govorio prvih 20-30 godina i evo ne mogu da hodam sa 66 godina jos 5 mjeseci pa cu u punu penziju. Kazem ovoj svojoj Muneveri daj mi casu vode, a ona hani hajde popij i donesi mene, pa napravi nam kafu, ja je pitam hoces li i muziku uz kafu. Radio sam dva ful tajma i sad placam ceh sa zdravljem.
Nista oko Ibre nije smjesno.Ko sat je tacno sto on kaze.Ja po mraku idem na poso a po mraku se vracam.Srecom sto sam se odviko piva i cigara pa se vise ne svercam u vozu. To je dobro kako je onima o kojima mi je prico Semsudin.On kaze da u Americi oko 30 miliona dusa spava ispod mostova,47 miliona nema nikakvu zdravstvenu zastitu. Da nekih 50 miliona prima pomoc u hrani a svaki drugi neku vrstu federalnog ceka socijalne pomoci da bi uopce prezivio i placao dugove banci. Ako je i blizu toga sto Semsudin kaze , Ibro i ja smo se dobro snasli.
A sto ce Ibro u Americi. Nek se vrati u Cekrcice tamo nema 'morgidza'.