Tvorac pesme “Vidovdan” OPLEO po Balaševiću: Za POKOJNOG pevača je rekao nešto što će mnoge razbesneti

Milutin Popović Zahar ističe da ne treba praviti razliku između umetničkih vrednosti i zapostavljati prave narodne pesme

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Ilustracija,Foto: Antonio Ahel/ATAImages,Pritnscreen

Šestaci u Srbiji u okviru predmeta Muzička kultura analiziraju pesmu Đorđa Balaševića ,,D-mol”, dok u sedmom razredu od istog autora obrađuju i numeru ,,Devojka sa čardaš nogama”. Međutim, od 1. septembra udžbenici za osmi razred izdavačke kuće „Klet” imaće i lekcije o Bajaginom „Buđenju ranog proleća”, ali i pesmu ,,Lipe cvatu” Bijelog dugmeta. Ova odluka slovenačke izdavačke kuće, iz koje uče deca u Srbiji, razljutila je kompozitore narodne muzike.

Čuveni jugoslovenski kompozitor Milutin Popović Zahar za Objektiv navodi da ne potcenjuje pokojnog novosadskog kantautora, ali da ne treba praviti razliku između umetničkih vrednosti i zapostavljati prave narodne pesme koje bi edukovale decu o istoriji.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

– Đorđe Balašević je napravio nešto što se veoma sviđa ljudima. On nije bio veliki pesnik, ali je bio duhovit čovek. Publika je lepo reagovala na njega zato što je imao šarm. Njegova muzika nije bogzna kako kvalitetna, ali je pogodio duh vojvođanskog čoveka. Ipak, nijedna Balaševićeva pesma ne može se uporediti sa pesmama autora koji pišu folk muziku. Određene kompozicije se forsiraju, ali ne sme se potcenjivati ni iz jedne oblasti nešto što je vredno za decu – objašnjava autor pesama ,,Vidovdan” i ,,Svilen konac”. Zahar kaže da mnogi zaboravljeni pesnici zaslužuju da se nađu u čitankama i udžbenicima, a ne samo autori pop i rok muzike.

– Kod nas vlada malograđanska potrošačka filozofija, koja se počinje gurati tamo gde joj nije mesto, posebno kod generacija koje se vaspitavaju na najboljem – ističe kompozitor.

KRITERIJUM BIRANJA PESAMA NEJASAN

Kompozitor i šansonjer Rade Vučković, tvorac hita „Dođi da ostarimo zajedno”, kaže za Objektiv da je nejasno na osnovu kog kriterijuma se biraju kompozicije koje će đaci učiti u udžbenicima.

– Ušao sam u antologiju, ali nisam ušao u bukvar. Zaista ne znam kako to ide. Treba napraviti okrugli sto na nacionalnoj televiziji, pozvati autore, pesnike i književnike, pa da se kaže ko je ko, a šta je šta. Treba pozvati odgovorne ljude koji to kreiraju i odlučuju o tome koji će se autor uvrstiti u muzičke udžbenike. Postoji mnogo izvornih pesama koje su ušle u antologiju, raspravlja se o njima, ali nisu u knjigama. Dobijao sam mnoge nagrade, izdao sam pet knjiga, ali niko neće da me stavi u udžbenik, ovo je večita senka na narodne pesme – ističe Vučković.

KLJUČNA JE TEMATIKA

Jedan od četiri autora ovog udžbenika, iz kog će osmaci učiti od 1. septembra, Maja Sokolović Ignjačević objašnjava za naš list da se kreatori pri izradi knjige vode načelima šta se tematski uklapa u nju.

– „Drvenu pesmu” od Đorđa Balaševića izabrali smo jer se u njoj koriste fagot i oboa i stoga smo je uvrstili u poglavlje o drvenim duvačkim instrumentima. Na primer, Bajagina kompozicija „Buđenje ranog proleća” je u udžbeniku jer smo imali poglavlje koje smo nazvali „Godišnja doba”, pa nam je pesma bila zgodna jer je u C-duru, a u okviru tog dela smo obrađivali C-dur lestvicu. Važno nam je da se ukrste tematski kriterijumi, ali i logika samog udžbenika i muzičke karakteristike pesme. Puno faktora je u igri – ističe autorka.

FOLK MUZIKA NIJE PREDVIĐENA PLANOM I PROGRAMOM

Prema rečima naše sagovornice, pesme Šabana Šaulića nisu u školskom programu jer su, kako ističe, prisutne u medijskom prostoru mnogo više nego pop i rok muzika. – „Dođi da ostarimo zajedno”, po mom mišljenju, jedna je od najboljih pesama ovog izvođača. Međutim, planom i programom nije predviđena nijedna takva pesma. Vodili smo se prosvetnom politikom koja je doneta i ako su u program ubačeni Bajaga i „Bijelo dugme”, onda smo razumeli da je legitimno uvesti pop muziku. Folk muzika je generalno u našem podneblju mnogo prisutnija i mnogo se više sluša u kućama, a mi smo se trudili da izložimo nešto što se ne čuje često – objašnjava autorka.

Piše: SANJA RADOVANOVIĆ

OVU I MNOGE DRUGE AKTUELNOSTI PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 2. JUN

Foto: Objektiv.rs

Izvor: Objektiv.rs

Komentari (27)

  1. Znate kako to ide. Sve zavisi od predmetnog nastavnika koji nema nikakvu obavezu da se drži odabira kompozicija koje priredi izdavač nego po svojim mogućnostima, afinitetima i naravno stručnom mišljenju formira repertoar kojim će upoznati decu sa muzikom svog naroda. Kad ja zatvorim vrata učionice i Balašević i Zahar i Bajaga i svi ostali mogu da dube na glavu i da znaju povrh svega ipak neminovno po prirodi stvari padaju u zaborav

    Odgovori
  2. Pa da, Zahar je u pravu, naročito ako u obzir uzmemo argumente izdavača udžbenika. Ako su hteli da promovišu muziku koja je manje slušana, onda tu Balaševiću nikako nema mesta. Što bi rekao Radovan III: "Šta će slike u knjigama?" Šta će Balašević u knjigama? Ima on svoje pesme, pa i svoje knjige. Nema potrebe da ga stavljaju u udžbenike. To što je on radio ne uči se iz udžbenika. I zanimljivo je da Zahar ne spominje ni Bajagu, ni Bijelo dugme.

    Odgovori
  3. O čemu ti pričaš? Ja sam to razumeo kao da Vojvođani nemaju pravo na Vojvodinu, a Srbi imaju (kao da većina Vojvođana nisu Srbi). I na kraju, kakve to uopšte ima veze sa muzikom i sa udžbenicima iz muzičkog?

    Odgovori

Ostavite komentar