Sportista. Šampion. Legenda. Zlatna kopačka koja je u odsudnom trenutku donela najveći uspeh našem klupskom sportu u istoriji, Darko Pančev bio je i ostao ikona svih ljubitelja fudbala na Balkanu, dok navijači Crvene zvezde njegovo ime izgovaraju s divljenjem i poštovanjem. Tri decenije kasnije, pobeda koju je njegov tim postigao samo je dobila na značaju.
Jer, u vremenima kad je fudbal postao privilegija bogatih, uspeh koji je bio zasnovan na talentu, strasti, borbi i posvećenosti samo podseća na to da se bajke ponekad dešavaju i u životu. A upravo to se dogodilo tog 29. maja u Bariju, i zato, uprkos svemu onome što se u bogatoj karijeri dogodilo Pančevu na poslovnom i privatnom planu, razgovor počinjemo sećanjem na taj dan.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Osim datuma vezanih za porodicu, da li u vašem životu postoji datum važniji od 29. maja?
– Mesec maj je veoma važan za mene, zato što je tada nekoliko veoma važnih datuma. Prvi je 10. maj, to je datum rođenja moje mlađe ćerke Marije, 25. maj je rođendan moje supruge Maje, rođene istog dana kad i Tito, i onda 29. maj, sa sportskog aspekta svakako najvažniji datum u mom životu – rekao je Pančev za Objektiv.
Uđete li ponekad na Jutjub da se podsetite svojih golova iz te sezone u Kupu šampiona?
– Ne tako često, ali da, ponekad pogledam interesantne momente iz utakmica sa Zvezdom i reprezentacijom. Ne tako često, ali dešava se.
Računajući gol iz penala u Bariju protiv Olimpika, dali ste golove svakom rivalu u Kupu šampiona te sezone. Od pet golova, koji vam je najdraži i zašto?
– Golgeter ne sme da broji golove. I svaki mora da mu bude jednako drag i da se jednako raduje svakom golu. I onaj koji uđe u rašlje i onaj koji jedva pređe crtu… Ali ako izdvajam neki efektniji, to je svakako gol u Glazgovu protiv Rendžersa, gol koji je postignut na težak način, kad sam prvo umirio loptu glavom i onda napravio onaj trzaj, polumakazice… To je stvarno bio lep pogodak.
Sećate li se momenta kad je Dragan Stojković Piksi u dresu Olimpika ušao u igru i možete li se prisetiti šta vam je tada prolazilo kroz glavu?
– Ma, znaš šta, bez razlike što mi znamo kakav je igrač bio Piksi, nismo posebno razmišljali o njemu, niti smo se nešto sad uplašili. Bili smo koncentrisani na utakmicu, da napravimo što manje grešaka, neku akciju iz koje bismo postigli gol, na to smo se fokusirali. Nismo se opterećivali imenima pojedinaca iz suparničke ekipe.
Kako se osećate kada čujete: „Darko Pančev, Crvena zvezda je šampion Evrope, Crvena zvezda je pobednik Kupa evropskih šampiona. Najveći uspeh jugoslovenskog klupskog fudbala.
Darko, Darko, Darko, zlatna kopačka Crvene zvezde pozlatila je naš crveno-beli tim…”
– To su veoma lepi trenuci. Iz bilo kog ugla, sportskog, životnog… To ostaje večno… I kao jedan vid inspiracije za ove generacije koje dolaze da jednom ponove takav uspeh. Svakako ne smemo zaboraviti da je tome doprineo i Milojko Pantić, koji je na legendaran način komentarisao sve te utakmice.
Da li ste tada mogli da pretpostavite da je Zvezdin uspeh došao kad je jugoslovenski sport bio na izdisaju?
– Mi smo vaspitavani u jugoslovenskom duhu. Nije kod nas bilo nacionalnog naboja, nikad se nije to osećalo. Kao sportisti, uvek smo se nadali da će se sve promeniti nabolje, da će se strasti smiriti… Nismo razmišljali da je taj uspeh došao u trenutku kad se Jugoslavija raspadala. Tek smo kasnije bili svesni toga i shvatili da je jednostavno moralo doći do toga…
Crvena zvezda je poslednji klub iz istočne Evrope koji je osvojio Kup/Ligu šampiona. Možete li zamisliti da se Zvezda jednog dana opet popne na krov Evrope?
– Ja bih želeo da se prekine ta dominacija zapadnoevropskog fudbala. Da se ponovo pojavi neki jak istočnoevropski tim, a svakako bi bilo najlepše da to ponovo bude Zvezda. Ali, kako se stvari danas odvijaju, koliko novac ima uticaja u stvaranju ekipa, teško da će još dugo doći do nekog novog uspeha naših klubova.
Imate li neku uspomenu iz Barija koju čuvate do danas?
– Kad se spomene Bari, uspomene su tu. Preveliko opterećenje, napetost zbog svega što se dešavalo u Bariju, ali na kraju tunela ona svetlost koja se zove pehar, pobeda, večni uspeh Zvezde… To je ono što se ne zaboravlja.
Na šta ste potrošili nagradu za osvajanje titule prvaka Evrope i, ako nije tajna, koliki je iznos bio u pitanju?
– Uf, verujte, ne mogu da se setim na šta sam potrošio nagradu, a bogami ne mogu da se setim ni koji je iznos bio. Mislim da je bilo 100.000 maraka. Nije to bila mala para za jugoslovenske uslove, ali jeste za tadašnje evropske premije. Verujte, ne sećam se tačno, ali to možda bolje može da potvrdi neko drugi od igrača ko se tačno seća.
Nakon što ste bili funkcioner u Vardaru, prestali ste da se bavite fudbalom. Šta vas sada profesionalno okupira, čime se bavite?
– Pre dve godine sam se sklonio iz Vardara jer sam video da stvari ne idu kako treba, i to se, nažalost, i obistinilo…. Ja ću se uvek baviti fudbalom, to je moja ljubav, moj fah. Pratim sva prvenstva, pitaju me često iz inostranstva za mišljenje… Ne bavim se ničim drugim. Imam tu neke lokale, ali to drže moji rođaci, prijatelji… Ne bavim se ja time. Mnogo puta su neke tvoje kolege grešile kad su pisale „Pančev se bavi ugostiteljstvom”. Kako ugostiteljstvom? Pa ja pojma nemam da se bavim time (smeh), jedino što idem na kafu u te lokale… Jeste, bavim se fudbalom i time ću se baviti do kraja života.
Mnogo se pričalo o stvaranju lige superbogatih klubova. Mislite li da bi ijedan od pomenutih klubova mogao da pobedi legendarni tim Crvene zvezde u kome ste vi bili?
– Ona Zvezda bi igrala dobro u bilo koje doba. Posebno u današnjim uslovima, kad su igrači zaštićeniji, suđenje mnogo strože… Pa VAR sistem, ne igra čovek na čoveka… Sigurno bismo bili odlični i danas.
Raspad SFRJ uticao je i na sportsku scenu. Šta mislite o regionalnoj ligi, da li je ta ideja ostvariva i da li je tu presudna sportska ili politička volja?
– Da smo mi kao Skandinavci, kao Belgija, Holandija ili Velika Britanija, sigurno bismo mogli da napravimo takvu ligu. Ali, pošto su ovde Balkanci, malo je temperament drugačiji, mržnja drugačija, pa je zasad nešto takvo teško ostvarivo. Lično jesam za to, stalno potenciram da bi, isključivo radi kvaliteta fudbala, kvalitetnije lige, svakako bilo odlično da se napravi ta liga, jer na kraju krajeva, Vardaru je bolje da igra u takvoj ligi, pa i da ne izađe da igra u Evropi. Jer šta, evo mi izađemo i protiv koga igramo u Evropi? Protiv onih iz Estonije, Gruzije, Jermenije… Pa zar nam nije bolje da igramo protiv jačih ekipa u eks-Jugoslaviji nego protiv ovakvih u Evropi? Ima to svoju težinu, svoje pozitivne strane, ali zasad je teško ostvarivo. Videćemo.
Ko su po vama najveći talenti u fudbalu u ovom trenutku na prostorima bivše Jugoslavije?
– Siguran sam da ima dobrih talenata koji će značiti nešto u evropskom fudbalu. Ne bih da izdvajam pojedince… Uvek je ovde bilo dobrih talenata i verujem da će odlični igrači i ubuduće izlaziti iz ovog regiona.
Da li ste ikad razmišljali o povratku u Beograd, pošto ste tu doživeli svoje zvezdane trenutke? Je li uopšte bilo takvih ideja i predloga?
– Posle završetka karijere svako od nas je krenuo svojim putem, živeo svoj život… Logično je bilo da se ja vratim ovde, jer Skoplje je svakako blizu Beograda, šta je to, četiri sata kolima. Ovde su mi drugari, familija… Oženio sam se ponovo, drugi put, supruga i ja smo stvorili familiju. Nisam razmišljao da se selim. Ali jeste, bilo je ponuda i predloga. Jednom kad je Piksi bio direktor, jednom kad je bio Džaja… Nisam bio spreman da se uhvatim ukoštac sa svim tim jer Zvezda je veliki klub, velike su to obaveze. Kad se ja nečeg prihvatim, želim da to funkcioniše savršeno, da nešto napravim, da se o tome priča i da se pamti. Ali tada nisam bio spreman za to… Svakako, dva kluba koja su mi u srcu su Zvezda i Vardar, i uvek ću ih pratiti i živeti s njima.
U eri digitalizacije mnogo toga se promenilo, pa su takmičenja u video-igricama, uključujući one fudbalske, postala veoma popularna i gledana… Smatrate li da e-sport zaslužuje da se nazove sportom?
– Ovo je pitanje iznenađenja za mene. Retko pratim te igrice, za koje vidim da su sad zaista popularne. Mi smo se nekad zezali kako šah može biti sport kad se satima sedi, zamaraš se samo psihički, ne i fizički. Ne znam da li to može da se uvrsti u sportove, ali bez dileme jeste nešto što je sad veoma popularno i u čemu mladi uživaju.
Koliko je pandemija unazadila sport i da li mu je u nečemu i doprinela?
– Pandemija je unazadila mnogo toga, ne samo sport, i države i ekonomiju, ali i naučila nas dosta toga… Naučila nas da smo veoma mali u tom kosmičkom prostoru. Ovo je opšta katastrofa na kugli zemaljskoj i trebaće mnogo vremena da se svi oporavimo.
Da li meč Crvena zvezda – Partizan i danas posmatrate kao svoj derbi, iako živite u Makedoniji? Kako mlađe generacije gledaju na ovaj duel, koji je bio sinonim za fudbal u staroj Jugoslaviji?
– Gledam svaki derbi, bez obzira na pad kvaliteta, derbi je derbi. Pun energije, pun emocija, navijača. Pokušavam da mladima koji dođu ovde u kafić da gledaju utakmice objasnim da je u nama koji smo rasli s tim jugoslovenskim duhom ostalo to vreme, to prvenstvo koje je bilo izuzetno kvalitetno i koje je dalo hiljade dobrih igrača. I danas, subotom i nedeljom, oni, na primer, gledaju Briž protiv Anderlehta, a ja gledam Željo –Sarajevo. To mi je draže, lepše… Ta liga je ostala u nama, i gledam sva prvenstva u bivšim republikama. Posebna priča je derbi. Za to se posebno spremim, uživam u tome. Obično gledam u društvu Ilije Najdoskog ili nekih drugova.
Severna Makedonija biće prvi put u istoriji na Evropskom prvenstvu. Šta mislite, dokle može da dogura?
– Prvi put igramo na tako velikom takmičenju i tamo ćemo pokazati koliki je naš kapacitet. Izborili smo se za učešće igrajući protiv mnogo slabijih ekipa. Ali eto, savladali smo Nemačku, što je bilo ogromno iznenađenje za celu Evropu. Samom tom pobedom su pokazali da imaju kapacitet da iznenade i na Evropskom prvenstvu. Voleo bih ako mogu da se plasiraju u drugi krug, ali to zavisi od igrača. Ima ih kvalitetnih i videćemo koliko će biti sposobni da to pokažu i na jednom ovakvom takmičenju.
Kako na vas utiču poslednja dešavanja u Vardaru? Vi ste i otišli iz kluba zbog nesporazuma s vlasnikom, a otad je izgleda sve krenulo nizbrdo, do te mere da je jedan Vardar ispao iz najjače lige?
– Vardar je brend u državi. Kad sam dolazio u klub, vlasnik mi je obećao da hoće da investira u njega, da napravimo dobar tim koji će biti dobar reprezent u evropskom fudbalu, da kupujemo dobre igrače… Apsolutno se nije razmišljalo da li ćemo gaziti bez problema u našem prvenstvu, nego da treba da se spremamo za Evropu. Imali smo veliku sreću da u prvih šest meseci dovedemo Janevskog, izbacimo veliki Fenerbahče, uđemo u Ligu Evrope… Mislio sam, dobro je, sad će biti para, pravićemo dobar tim. Ali, niti je bilo para, niti smo pravili tim, nismo dovodili igrače… Šta se desilo, mogu da objasne samo gazda Samsonenko, njegov biznis partner, koji je celo vreme bio s njim, inače veliki Vardarov navijač, i neka objasni uprava… Posle nepune dve godine Ilija i ja smo se povukli jer smo videli da stvari ne idu kako je dogovoreno, kako bi trebalo, da ne ide na dobro… Nisam hteo da učestvujem u celom tom raspadu kluba, koji je bio više nego očigledan.
Kvalitet liga u državama bivše Jugoslavije je drastično niži u odnosu na ligu SFRJ. Da li je moguće da se tu nešto promeni u skorijoj budućnosti i šta bi trebalo učiniti da se to i dogodi?
– Tadašnje druge lige Zapad i Istok bile su jače od svih sadašnjih prvih liga. To je bio sistem, jaki kriterijumi, morao si da budeš igrač dostojan da igraš u prvoj ligi. Zato se i izrodio veliki broj kvalitetnih igrača… Šta može danas da se uradi? Najveći problem je što danas dobri mladi igrači odmah odlaze napolje. Mi smo naše mlade igrače, od 18. do 28. godine, u najboljim godinama, držali da igraju ovde i zato smo imali kvalitetnu ligu. Onda smo posle 28. godine išli napolje, da za nekoliko godina nešto zaradimo… To je bio odličan sistem za jugoslovensku ligu. Sada deca već od 18. godine idu napolje, ne možeš da ih zadržiš, i normalno da zbog odlaska dobrih igrača ovde ne može da se napravi dobra liga… Ne vidim rešenje u budućnosti, sem da se više ulaže i da se novcem promeni ta slika. Vreme će pokazati šta nas čeka – zaključio je Darko Pančev u razgovoru za Objektiv.
Piše: Duško Vukajlović
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)