Na praznik Svete Trojice, 30. maja 1999. godine, u Varvarinu se dogodio jedan od najvećih civilnih zločina tokom NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Avijacija je raketirala most preko Velike Morave u dva navrata, usmrtivši pritom 10 i ranivši 30 civila.
Tog 30. maja je u Varvarinu bilo življe nego obično – veliki praznik, pijačni dan, vedar i sunčan, izmamio je više od 1000 ljudi u centar varoši, gde se nalazi i most. Oko 13.20 su se odjednom pojavili neprijateljski avioni, koji su ispalili dve rakete na most, na kojem je u tom trenutku bilo i ljudi i vozila.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
U prvom napadu je poginulo troje ljudi, a petoro je povređeno. Ljudi koji su bili u crkvi, sveštenik, kao i ostali prolaznici i posetioci pijace, pošli su da pruže pomoć onima koji su ostali na delu mosta, koji je nakon napada virio iz vode. Samo 5 minuta kasnije avioni su se vratili i ispalili još dva smrtonosna projektila.
Tada je život izgubilo još sedmoro ljudi, uglavnom onih koji su došli da pomognu povređenima u prvom napadu, između ostalog i najbolja učenica beogradske Matematičke gimnazije, 15-godišnja Sanja Milenković. Ona je pokušavala da pomogne dvema povređenim drugaricama, a onda je agresorski projektil pogodio i nju.
Njen otac Zoran se u izjavi za Objektiv.rs prisetio tog jezivog dana, koji će zauvek ostati upisan kao najcrnji u istoriji ove varošice.
– Prošle su 22 godine, ali ništa se nije promenilo, ja sam izgubio ćerku Sanju, niti smo zaboravili, niti možemo da oprostimo zlikovcima – istakao je on.
Za ovaj varvarski čin nikada neće biti opravdanja, jer u blizini nije bilo vojnih objekata, a Sanjin otac Zoran smatra da je postojao drugačiji povod za napad:
– To je bilo samo 10 dana pre potpisivanja Kumanovskog sporazuma, oni su očigledno želeli da bude što više žrtava da bi se potpisala kapitulacija, da dođu na Kosovo i naprave bazu, da NATO pakt radi šta hoće. Mi smo jedna mala zemlja i ponosan narod, ali nemoćan da se bori protiv takve sile. Svi smo bili potencijalne mete, ali smo mi koji smo preživeli imali sreće, a oni koji nisu su nastradali, kao moja ćerka – priča Zoran.
Porodice nastradalih su 2001. tužile vladu Nemačke i tražile odštetu, jer je Varvarin napala avijacija te zemlje. Tužba je odbijena 2003. godine, kao i kasnija žalba. Proces je nakon 12 godina okončan oslobađajućom presudom ustavnog suda Nemačke, sa obrazloženjem da “obeštećenje mogu zahtevati države ali ne i privatna lica”.
Zoran Milenković ima vrlo jednostavno objašnjenje za ovaj slučaj:
– Mi smo pokušali da tužimo Nemačku i tužili smo, međutim oni nisu priznali taj zločin jer bi tako priznali sve druge zločine koje su činili ne samo u Srbiji, već svuda u svetu – istakao je Zoran.
Na mostu su, pored Sanje, stradali i prota Milivoje Ćirić (66), Milan Savić (24), Vojkan Stanković (31), Zoran Marinković (33), Ratobor Simonović (38), Ružica Simonović (55), Stojan Ristić (56), Tola Apostolović (74) i Dragoslav Terzić (68).
Doduše, neka vrsta utehe je ipak stigla iz Nemačke. Fotoreporterka Gabrijele Senft, koja je obilazila Srbiju tokom i posle NATO bombardovanja, napisala je knjigu pod nazivom “META: Varvarinski most”.
U njoj se pored fotografija nalaze i intervjui sa običnim ljudima koji su ostali bez svojih najbližih, ali i imovine, zdravlja i poslova. Nakon toga je više puta bila u Srbiji, i inicirala je osnivanje Fonda za materijalnu podršku žrtvama u Varvarinu i njihovim porodicama, koji i danas postoji.
Već u novembru 1999. godine je, sredstvima naših ljudi na radu u Švajcarskoj, sagrađen je novi most u Varvarinu. Obnovljeni su i ostali oštećeni objekti, a pored mosta je podignut spomenik žrtvama.
Svake godine se ovde održava pomen nevino poginulim Varvarincima, a uspomena na njih se svakog dana čuva na jednom neuobičajenom mestu. Naime, u lokalnoj crkvi, gde je služio nastradali prota, oslikana je freska pod nazivom “Varvarinski mučenici”, gde su 10 žrtava zločina prikazani kao 10 anđela-čuvara Temnića.
Piše: Ivan Marinković
Komentari (0)