Usred Njujorka, na uglu Avenije Ce i Sedme ulice, u dubini istočne strane donjeg Menhetna nalazi se srpska “Kafana”, restoran koji osim naziva na ćirilici, ima i meni na našem pismu i mnogo stvari i natpisa koje vlasnika Vladu Ocokoljića, a i goste, podsećaju na rodnu Srbiju.
Ovo mesto u dalekoj Americi drago je i Amerikancima i svima onima koji su iz bivše Juge ovde svili dom, a najviše ljudima iz Srbije koji žive u Velikoj jabuci ili dolaze kao turisti. „Kafanu” ne zaobilaze ni naši sportisti, poput Novaka Đokovića. „Kafana” je ista kao svaka kafana u Srbiji. Dobro se jede, pije, peva i igra. „Kafana” je do izbijanja korone bila kultno mesto za mnoge, a o njoj je ovog marta pisao i čuveni Njujork tajms.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
ĆIRILICA NIJE SMETNJA ZA NJUJORČANE
Kako je naveo ovaj ugledni dnevni listi, Njujorčanima ćirilica nikada nije smetala da čekaju na ćevape, gibanicu i poseban specijalitet – rusku salatu.
– U restoranu služimo sve srpske specijalitete, od gibanice, ćevapa, pljeskavica, pečenja, sarme, podvarka, turšije, do vanilica, lenje pite, orasnica… Sve što ima i u Srbiji. A poseban specijalitet koji posebno vole Amerikanci, a i naši ljudi, jeste ruska salata. Ona je zaPravo postala naše jelo.
Gazda Vladimir ističe da se u „Kafani” posebno slave naše slave. Kako sam kaže, kad mu je kuća postala tesna za goste, otvorio je restoran. Sveti Nikola je najveći svetac i na njegov dan u „Kafani” se traži mesto više. Danima ranije se rezervišu stolovi. A, naravno, na njima je mnogo domaćeg ića i pića.
– Slavimo sve praznike, i Božić i Uskrs. Na meniju ima svega što naši ljudi ovde u Njujorku vole i nedostaje im, jer užurban život ne dozvoljava da to spremaju često u kući. Pravimo i razne salate od one sa krastavcima do šopske. Ali, opet ističem, ruska je najtraženija. Naša hrana je gurmanska, a uz nju ide i dobra rakija i razna vina iz cele bivše
Jugoslavije, od Dalmacije, Makedonije, Crne Gore, BiH, do naših srpskih – objašnjava Vladimir.
ŽIVA FOLK MUZIKA PETKOM UVEČE
Ima boema i u Njujorku. Uz dobru hranu, gosti vole da se opuste i uz dobru muziku. Narodnjaci, zabavnjaci, džez… Jednako se uživa uz svaku melodiju. I domaći gosti i stranci kažu da se u „Kafani” osećaju kao kod kuće.
Zbog kovida „žurka” je završena prošle godine u martu. Vladimir i njegova supruga Maša su postali dobavljači hrane, a za goste koji ipak ne odustaju, izbacili su nekoliko stolova ispred restorana. Tu služe rusku salatu, vanilice…
– Nadamo se da ćemo vrlo brzo da otvorimo opet našu „Kafanu” i da će je gosti kao nekad ispuniti do poslednjeg mesta. Ona nedostaje starim gostima, mogu da kažem prijateljima, jer ko god je jednom došao, vraćao se mnogo puta da uživa u srpskim specijalitetima – kaže Vladimir.
Mnogi Njujorčani ne znaju šta je sarma, ali je rado jedu. Isto je i sa ćevapima, kobasicima, ali i prebrancem, kupusom sa kolenicom…
– I ćirilica može da bude brend. U Njujorku naše pismo nikome ne smeta. Strancima su neobična naša slova, natpisi i teško mogu da pročitaju neku reč kada poručuju hranu, ali su znatiželjni, insistiraju da izgovore naše reči. Mene ćirilica podseća na Srbiju i rodni grad. Ona je u mom srcu – priča Vladimir.
KAD JEDNOM SVE OVO PROĐE
Korona je i u Njujorku zatvorila vrata restorana, ali se sa vakcinacijom polako vraća život u normalu. Bašte restorana se otvaraju. I „ćirilica” se polako vraća.
– Teško nam je bilo da preživimo ovih godinu dana. Sve se promenilo. Morali smo u martu prošle godine da stavimo katanac i počnemo nešto drugo da radimo, ali smo ostali, da tako kažem, u staroj branši. Ja sam po struci unutrašnji dekorater, ali supruga i ja smo se ipak držali hrane. Verovali smo da će ova pošast proći i da ćemo ponovo otvoriti „Kafanu” – kaže Vladimir. Dolazi Uskrs, pa Đurđevdan. Za te praznike su se pekli prasići i jaganci. Ovog proleća praznike će svako provesti u svojoj kući, a ispred „Kafane” će moći poneki prijatelj da se kucne crvenim jajetom i poželi zdravlje i sreću svom prijatelju.
Novih redova za ćevape i rusku salatu ispred „Kafane” biće kada korona nestane. Uželeli su se topline ovog restorana i stari gosti i komšije. Za dan kada će opet „Kafana” da otvori vrata žive svi zaposleni. Nadaju se da će im poslednja godina biti samo ružan san.
Piše: SLAVICA MORAVČEVIĆ
OVE I OSTALE ZANIMLJIVE PRIČE PROČITAJTE U PRAZNIČNOM BROJU OBJEKTIVA
Komentari (0)