Kada izlazite iz Beograda i uključujete se na legendarnu Ibarsku magistralu, verovatno nemate puno vremena da gledate pored puta, sa čije se jedne strane nalazi groblje Orlovača, a sa druge naizgled brisan prostor. Upravo tu se nalazi kamp građevinske kompanije iz Azerbejdžana koja je već dugo prisutna u Srbiji – AzVirt. To je mesto iz kojeg se rukovodi izgradnjom obilaznice oko Beograda, trenutno jednog od najvažnijih infrastrukturnog projekta u prestonici i ovom delu Srbije.
Ova kompanija je počela sa radom 1995. izgradnjom gradskih puteva u Bakuu, da bi se u međuvremenu transformisala u međunarodnu kompaniju koja svojim kompetencijama može da odgovori i na najzahtevnije projekte putne infrastrukture. Tokom poslednjih deset godina, „Azvirt“ je u okviru brojnih projekata završio oko 400 km puteva i postavio 4.8 miliona tona asfalta za izgradnju površine od 8,0 miliona kvadratnih metara, izgradjen je 81 most, 9 tunela ali i pet međunarodnih aerodroma.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
U pitanju je jedan od najvećih i najrenomiranijih izvođača radova na putevima u srednjoj Aziji, ali ne samo puteva, već i drugih asfaltnih površina. AzVirt je izvodio radove na brojnim aerodromskim pistama u bivšim sovjetskim republikama, ali i na stazi za trke Formule 1 u Bakuu koja je dizajnirana za brzinu od 340 km na sat.
Paralelno sa rastom kompanije otvorane su filijale u Kazahstanu, Ukrajini, Letoniji, Rumuniji, Srbiji, i Bosni i Hercegovini gde su uglavnom radili na izgradnji autoputeva. Vredni radnici AzVirta radili su i na rekonstruiskciji obilaznice oko Bukurešta, tako da imaju dosta iskustva na projektu sličnom našem. Zbog velikog iskustva i vrhunskog kvaliteta radova, 2015. godine je AzVirt proglašen za najbolju građevinsku kompaniju Zajednice Nezavisnih Država (bivših članica Sovjetskog Saveza).
Ovih dana se privode kraju radovi na deonici 4 obilaznice oko Beograda, između Ostružničkog mosta i petlje Orlovača. Naša ekipa je obišla beogradsko sedište ove kompanije, kao i radove koji su u završnoj fazi. Na samom ulazu u Azvirtov kamp je i pas Meda, prelepi kavkaski ovčar, koji je ovde došao još kao štene, doduše od 60 kilograma. On čuva čitav kompleks, i radnicima ulepšava slobodno vreme.
Ekskluzivno za Objektiv su govorili direktori kompanija „Stepcon“ i “Elektromontaža”, Sanja Dejanović – Raičević i Dražen Pjeranović, kao i generalni direktor Azvirta za Srbiju Murat Turkoglu, i tehnički direktor Fikret Nadžafov.
Direktorka kompanije „Stepcon“, koja se bavi inženjerskim delatnostima i tehničkim savetovanjem, Sanja Dejanović – Raičević, je istakla da je njena kompanija prezadovoljna saradnjom sa Azvirtom, i da se to se vidi na delu:
– Naša realizacija je u skladu sa inicijalnim planom, a u tome dosta udela ima i ta podrška koju konstantno dobijamo od Azvirta, kao jedne profesionalne, ozbiljne i velike firme, firme koja voli Srbiju, i to se vidi na svakom koraku. Bio je veliki izazov samo da se taj ručno napravljeni projekat, od pre 20 godina, prebaci u elektronski oblik. Biti Azvirtov podizvođač je zaista privilegija, zato što Azvirt sa svojim podizvođačima gradi jedan zaista partnerski odnos, a ključ uspeha je upravo imati partnerski odnos. Suština tog odnosa jeste da vi imate svaku moguću podršku, da ste orijentisani isključivo ka projektu, poslu, da zajedno rešavate sve probleme, da vam je isti zajednički cilj, a to je da se ugovoreni posao završi na kvalitetan način, i naravno u skladu sa definisanim rokovima. Moje iskustvo sa Azvirtom, odnosno nas iz firme “Stepcon”, je zaista najbolje moguće, to je sa moje strane najiskrenije rečeno – rekla je Sanja.
Objektiv: Da li vam je ovo prvi put da sarađujete sa nekom kompanijom kao što je Azvirt?
– Jeste, i mogu da kažem da realizacija ide u najboljem mogućem pravcu. Mi radimo na sektoru 6, radimo izgradnju jednog od najvećih objekata na obilaznici oko Beograda, a to je most broj 16. Radi se zapravo o jednom vijaduktu koji čine dve nezavisne mostovske konstrukcije dužine preko 400 metara koje stoje na 16 stubova. Posao je zaista inženjerski izazovan, podršku od Azvirta imamo kako što se tiče dnevnih operativnih stvari, tako i što se tiče finansijske pomoći. Do sada smo uradili 70 posto posla, što je dobar uspeh uzimajući u obzir da smo krenuli pre nešto malo više od godinu dana, u februaru prošle godine. Nadamo se da će do kraja sve ići kako treba i po planu, i da ćemo u septembru-oktobru doći na most broj 16 kad ga budemo završili, da ćemo zajedno prošetati i pričati – dodala je direktorka „Stepcon-a“.
Dražen Pjeranović, direktor “Elektromontaže” iz Kraljeva je rekao da je njegova kompanija već sarađivala sa Azvirtom:
– Sarađivali smo na sličnim projektima i ranije, na tunelima Šarani i Brđani, na deonici autoputa Miloš Veliki između Ljiga i Preljine. Pozitivna iskustva sa našim partnerima iz Azvirta su nam i pomogla da jedan ovako zahtevan projekat (obilaznicu) završimo brzo i kvalitetno u zahtevanom roku. Elektromontaža je ovde izvodila radove na ugradnji sistema za monitoring i regulaciju saobraćaja u samim tunelima. Elektro-radovi na tunelima Lipak i Železnik, dužine 640 i 699 metara, su započeti u februaru ove godine, a već sada, 29. aprila, nakon što se obave neophodna ispitivanja, očekujemo puštanje u rad svih sistema u tunelima. To je bio kratak rok, i na svima nama je bila velika odgovornost, ali kroz našu dobru saradnju i dobra iskustva na prethodnim projektima smo dokazali da smo i na projektima od državnog značaja spremni da odgovorimo na sve izazove – istakao je Pjeranović.
Objektiv: Šta su vam bili najveći izazovi tokom radova i gde se najviše istakao kvalitet saradnje sa Azvirtom?
– Svakako je to postizanje zadatih rokova kroz zajedničku koordinaciju svih učesnika na projektu. Tu su radovi na građevini, elektro-radovi i razni drugi, tako da gomilanje velikog broja ljudi i kompanija na tako malom prostoru zahteva odličnu koordinaciju. Mislim da su međusobno razumevanje i poznavanje same problematike doveli do uspeha ovog projekta. Najveći izazov je bila koordinacija – to su sve firme koje su veoma dobre u svom poslu, ali je bitno da neko njima koordinira, i tu odajem priznanje kolegama iz AzVirta. Mi volimo da radimo s partnerima sa kojima duži niz godina uspešno sarađujemo jer se mnogo brže razumemo, a sa AzVirtom sarađujemo skoro 10 godina, od 2012. – zaključio je direktor “Elektromontaže”.
Nakon saradnika, reč je uzeo gospodin Murat Turkoglu, generalni direktor AzVirta za Srbiju. Na pitanje šta je po njemu bio najveći izazov tokom gradnje on je odgovorio da rad sam po sebi nije bio veliki izazov, jer su svi njihovi radnici, kao i saradnici, iskusni.
– Neočekivane okolnosti su napravile posao izazovnim, jer obilaznicom ide ogroman saobraćaj, a sam projekat je bio veoma star, iz 1976. godine, od tada se mnogo toga promenilo – uslovi, specifikacije, teren, pojavili su se novi problemi. Taj projekat je morao da bude revidiran. Više od 1000 ljudi je svakog dana bilo uključeno u izgradnju, zajedno sa podizvođačima. Imali smo i problem sa drenažom, a najveći problem je bio oko elektro-mehaničkih pitanja u tunelima, zato što je sistem koji je prvobitno projektovan bio prestar i neuskladjen sa novim standardima i regulativom. Naš rok je bio 19. novembar, a mi završavamo 6 meseci ranije. Tako nešto smo, imajući u vidu probleme koje smo imali, mogli da postignemo samo zahvaljujući prepoznavanju i apsolutnom uvažavanju javnog interesa, napornom radu, profesionalizmu i odličnoj saradnji sa našim ovdašnjim partnerima. Mi svakog dana gledamo saobraćajnu gužvu ovde na obilaznici, dajemo sve od sebe da je smanjimo, da olakšamo građanima Srbije. To je bio najveći izazov ali i motiv – istakao je Turkoglu.
– Moram da dodam da ni za vreme vanrednog stanja nismo imali nijedan dan prekida u radovima, radovi su nastavljeni u punom obimu. Ljudi sa jedne deonice se nisu mešali sa ljudima sa druge, odvajali smo timove različitih projekata i sve direktive Vlade i nadležnih ministarstava su bile primenjene. Učinili smo sve zarad bezbednosti naših zaposlenih, i navikli smo se na onlajn sastanke i nove okolnosti. Uprkos svim merama skoro 30 posto naših radnika je obolelo od Kovida, uključujući i mene, ali na sreću živimo u Srbiji, a Srbija je najbolja na svetu po pitanju vakcina. Ministarstvo je obezbedilo vakcine za nas, tako da ko god se prijavio iz AzVirta je vakcinisan. Bio je to težak period, ali smo uspeli da ga prebrodimo bez prekidanja radova – dodao je generalni direktor Azvirta.
– Ovo je timski posao, ništa ne možete da uradite sami. Državni projekat kojim se planira završetak svih važnih infrastrukturnih projekata u Srbiji do 2025. je veliki i izazovan, i mi smo počastvovani što smo njegov deo na obilaznici oko Beograda kao i na izgradnji puta Ruma-Šabac-Loznica. Mi smo ovde gotovo lokalna kompanija – istovremeno smo i međunarodna i domaća firma. 95 posto naših zaposlenih je iz Srbije. Ovako složen projekat je pre vremena moguće završiti samo uz sinergiju svih učesnika, počev od Ministarstva, Koridora Srbije, Puteva Srbije, podrške predsednika i Vlade pa do lokalnih zajednica. Veoma je lepo videti da svi imaju isti cilj. Takođe, smo zadovoljni što se tiče radnih i boravišnih dozvola za strance, nismo imali zastoje zbog administracije – istakao je gospodin Turkoglu.
– Smatram da je infrastruktura katalizator ekonomskog razvoja. Ulaganjem u infrastrukturu Srbija stvara uslove za direktne investicije. Videli smo koliko je investititora došlo i fabrika otvoreno iz Evrope, Japana, Kine sa svih strana. Jedan od razloga njihovog dolaska je svakako infrastruktura. Osim toga u Srbiji postoji adekvatno poslovno okruženje koje dolazak stranih kompanija i njihovog poslovanja čini lakšim. Kada uporedim poslovno okruženje u Srbiji i u drugim zemljama gde radimo u Srbiji je poslovni ambijent daleko bolji i efikasniji.
Volim da radim u Srbiji, ovde sam sa porodicom i svidja nam se da živimo ovde. U mojoj porodici su svi srećni što su u Srbiji. Ima dobrih škola, čak i ruska, što je jako bitno za decu nas iz bivšeg Sovjetskog saveza – zaključio je Murat Turkoglu
Za kraj je Fikret Nadžafov, tehnički direktor Azvirta, dodao da svi radnici AzVirta i podizvođači predano rade kako bi svi radovi bili završeni u predviđenom roku. On je takođe, kao i gospodin Turkoglu, veliki prijatelj Srbije i odlično govori srpski jezik. Svi na gradilištu ga odlično razumeju, pa je on pravi dokaz one naše čuvene izreke „govori srpski da te ceo svet razume“.
Nakon razgovora naša ekipa je i sama imala priliku da se provoza deonicom 4, i da se direktno uveri u kvalitet radova. Ostaje još samo da sačekamo 29. april, kada će i svi ostali moći da brže i bezbednije zaobiđu naš glavni grad.
Novinar: Ivan Marinković
Fotograf: Tamara Trajković
Komentari (0)