Mesto gde su živi zavideli mrtvima: Svetski ekspert za Objektiv o najmonstruoznijem logoru na Balkanu

Svetski ekspert za Aušvic dr Gideon Grajf kaže da je Jasenovac pripadao najnižem nivou čovečanstva zbog postojanja logora za istrebljenje u kojima su, kako dodaje, živi zavideli mrtvima.

U intervjuu za Objektiv, istoričar i pisac knjige „Jasenovac – Aušvic Balkana” ističe i da se film „Dara iz Jasenovca” nikako ne može smatrati srpskom propagandom, jer se istorijske činjenice ničim ne mogu zameniti.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Tvrdite da je Jasenovac „Aušvic Balkana”. Šta vas je posebno iznenadilo dok ste se bavili Jasenovcem?

– Varvarstvo i primitivan način ubijanja žrtava. Glavna razlika između nacističkog i ustaškog načina ubijanja leži u načinu organizovanja masovnih ubistava. Nemački nacisti sledili su Himlerovu metodu „čistih ruku” u plinskim komorama, dok su ustaše primenile metodu „prljavih ruku”, zaprljanih krvlju klanjem sopstvenim rukama. Brutalno ubistvo 20.000 dece u Jasenovcu neizreciv je zločin, jer su neka bila samo bebe koje nisu znale ni kako se kaže „mama”. Moramo steći uvid u stvarnost okrutnosti i trpljenja zastrašujućih načina nanošenja bola koji nisu bili manje krvoločni u Aušvicu nego u Jasenovcu. Jedino ćemo tako moći shvatiti u stvarnom kontekstu svu okrutnost i nemačkih nacista i hrvatskih ustaša.

Postoji li nešto drugačije u odnosu na stradanje i mučenje Jevreja u Aušvicu? Mogu li se i po čemu porediti ta dva strašna mesta?

– Prvi sam istoričar u svetskoj istoriografiji koji je izvršio uporedne analize Jasenovca i Aušvica na oko 800 stranica sa dokumentima, svedočenjima i fotografijama. Analizirao sam NDH na više od 2.700 stranica, pošto sam shvatio da je istorija Holokausta nepotpuna bez temeljnih istraživanja ustaške države i brutalnih 57 metoda ubistva u Jasenovcu, kao i surovih metoda ubistva dece u dečjim logorima, koji su bili jedinstveni u okupiranoj Evropi. Glavna svrha Jasenovca bila je sprovođenje politike genocida nad srpskim narodom, jer su Hrvati opsesivno i krajnje mrzeli Srbe.

Mnogima je neshvatljivo takvo ponašanje ljudi koji su upravljali najstrašnijim logorima. Da li mislite da ekstremne situacije u ljudima rađaju ili ekstremno zlo ili ekstremnu dobrotu?

– Ekstremne situacije se ljudima prikazuju kao dobro ili zlo. Ne postoji druga konstatacija koja bi mogla da bude tačnija. Zlo je pokazivalo zverska lica onih koji su prihvatili ulogu krvnika u zločinu protiv čovečnosti. Da bi se ubila osoba, potreban je jedan metak i u sekundi nje više nema. Međutim, mučenje, ponižavanje, sečenje ruku, ušiju ili zverska ubistva noževima i čekićima u neposrednoj blizini žrtava, predstavljaju sadističko i psihopatsko varvarstvo. Najniži nivo čovečanstva bili su oni logori za istrebljenje u kojima su živi zavideli mrtvima.

Kako ste se osećali kada ste čitali svedočenja logoraša iz Jasenovca?

– Osećao sam da moram nešto da preduzmem u vezi sa nedostatkom znanja o njima. Zaista, glas stotina hiljada nevinih muškaraca, žena i dece brutalno i surovo ubijenih u ozloglašenoj NDH, uz blagoslov nadbiskupa Alojzija Stepinca i pod vođstvom ustaškog firera Ante Pavelića, zavapio mi je iz zemlje s molbom da ih ne zaboravimo niti da se ikada zaboravi ko je sve to počinio. Mi, preživeli, moramo da budemo njihov odjek. Plačimo glasno kako bismo omogućili da se njihov glas čuje po celom svetu. Zato su važni filmovi, knjige i izložbe. Istorijske činjenice su precizne i ne mogu biti predmet politizacije ili neke dnevne politike.

U našim udžbenicima istorije Jasenovac se do sada pominjao usput. Zbog čega mislite da se toliko dugo ćutalo o ovoj temi i u Srbiji i u svetu?

– U Jugoslaviji za vreme Tita, tema Holokausta i Jasenovca nije bila otvorena za raspravu, a žrtve su jednostavno nazivane „žrtvama fašizma”. Imajući hrvatsko poreklo, Tito jednostavno uopšte nije bio spreman da se suoči sa ustaškim zločinima nad Srbima i Jevrejima. Revizionizam u Jasenovcu kulminirao je poslednjih godina. Istina o onome što se dogodilo u Drugom svetskom ratu u NDH ostala je u mraku. Bavljenje bolnom istorijom Jasenovca u ovom trenutku je izuzetno teška tema za obe nacije. Zbog toga treba pamtiti lekcije naučene iz Drugog svetskog rata, jer sprečavaju da se takva zlodela ubuduće dešavaju.

Gledali ste film „Dara iz Jasenovca”. Kakvi su vaši utisci? Da li se i koliko film razlikuje od onog što se stvarno dogodilo u tom logoru?

– Istorija se ne može prepraviti. Jasenovac se zaista dogodio, kao i Aušvic. Film „Dara iz Jasenovca” je probio led. Ovo je prvi film o Jasenovcu, osim mnogih dokumentarnih filmova koje sam gledao, a svi se nadamo ne i poslednji. Dobro je što je snimljen i u našem je najboljem interesu da podstaknemo velike filmske reditelje da urade što više mogu. Nije moguće prikazati svu jasenovačku patnju u samo jednom filmu. Film, poput književnosti, može svetu doneti istinu. Nadam se da će biti snimljeno još mnogo filmova o Jasenovcu. Svetski jevrejski kongres uputio je apel Vladi Hrvatske zbog neophodnosti sećanja na jasenovačke žrtve i sprečavanja revizionizma istorijskih činjenica brutalnog ubistva jevrejskih, srpskih, romskih i antifašističkih žrtava i dece. U tom apelu je Hrvatska pozvana da zabrani poricanje ustaških logora.

Koliko je važno da se u ovom trenutku svetu prikaže film o srpskim žrtvama u Jasenovcu?

– Ove godine navršava se osam decenija od Jasenovca i osnivanja NDH. Sećanje dugujemo svim jasenovačkim mučenicima, jer je to bio jedan od najbrutalnijih i najozloglašenijih logora za istrebljenje od ukupno osam u Drugom svetskom ratu. Filmovi, izložbe, knjige, obrazovanje u školama – sve su to instrumenti sprečavanja Jasenovca i Aušvica da se ikada više ponovo dogode. Zato je izuzetno važno svetu predstaviti filmove o ustaškim zločinima, jer ih treba pamtiti u kolektivnom sećanju čovečanstva.

Kako komentarišete one koji tvrde da je Jasenovac srpska propaganda?

– Može li neko da prekroji istoriju i protestuje protiv prava da se sećamo Jasenovca? Postoji li „dogovorena istorija”? Istina o Jasenovcu je od suštinske važnosti za našu generaciju i za generacije koje dolaze. Govoriti o Jasenovcu i ustaškim zločinima danas nije antihrvatstvo ni antiustaštvo. Kao istoričaru, bila mi je dužnost da povisim glas i uputim pismo urednicima LA Tajmsa kao odgovor na tekst koji je Antonijevićev film nazvao srpskom propagandom. Naglasio sam da je istorija nauka, zasnovana na činjenicama i isključivo na njima. Taj tekst ignoriše mnoge osnovne istorijske činjenice, i to je strašno, jer njegov autor prikazuje potpuno iskrivljenu sliku logora za istrebljenje. Istorijske činjenice se ničim ne mogu zanemiti.

Ovu i ostale zanimljive priče pročitajte u današnjem štampanom izdanju Objektiva.

Piše: Goran Mitrović