Zabrinjavajuća situacija: ZAŠTO Zapad glasno ćuti na Veliku Albaniju?

Predizborni blef ili jeftin politički marketing u izbornoj kampanji – tako su u zapadnim centrima moći nezvanično ocenili januarsku pretnju Ramuša Haradinaja da će se Albanija i Kosovo ujediniti do 2025. godine ukoliko Srbija ne prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosmeta.

Da je tu ipak bilo nešto više od pukog političkog marketinga moglo se videti kada je prošle nedelje, najpre u medijima u Sloveniji, obelodanjen takozvani non pejper nepoznatih autora, u kome je, između ostalog predviđeno i stvaranje „velike Albanije”, o čemu je pre svega tri meseca pričao ratni zločinac Haradinaj, piše Politika.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Još više zabrinjava očigledno odsustvo jasne i nedvosmislene reakcije međunarodne zajednice i same Evropske unije na ovakve opasne ideje o promeni granica i, samim tim, etničke strukture država na Balkanu. Oni su, doduše, reagovali kada je reč o mogućem priključenju Srbiji entiteta Republike Srpske, ali su zato prećutali stvaranje velike Albanije – iako su takve ideje direktna pretnja po mir i stabilnost na ovim prostorima. I, blago rečeno, ničim ne doprinose nastavku dijaloga.

I predsednik Srbije Aleksandar Vučić ističe da se o stvaranju velike Albanije neskriveno govori, i čak se priča intenzivira, a na to niko ne reaguje. Vučić je proteklog vikenda u emisiji Fokus na B92 rekao, odgovarajući na pitanje o izjavi Salija Beriše o velikoj Albaniji, da je ponosan na činjenicu što je za one koji to propagiraju, on najveća smetnja. Rekao je da ovde niko ne kaže da je Srbija za ujedinjenje sa Republikom Srpskom, ali da su svi skočili protiv toga, dok o velikoj Albaniji svi ćute. Ukazuje da je ovde bilo glorifikovanja Kurtija i Osmanijeve, kao nove generacije političara, a da se pokazalo da oni stvari menjaju samo nagore.

Pretnje o otimanju južne srpske pokrajine nisu nove i pre četiri godine su bile tema na izborima u Albaniji, što su međunarodni posmatrači prokomentarisali kao i sada, kao pretnju koju, bez obzira na to da li se pokušava ostvariti diplomatskim ili vojnim putem, navodno niko na Zapadu ne bi priznao. Navode da ove priče koje dolaze od albanske političke elite o nasilnoj promeni granica, pre svega služe kao pritisak na EU da načini „ustupke državama sa dominantnim albanskim stanovništvom”.

Danas četiri godine kasnije, jedna od glavnih tema u političkoj utakmici u Albaniji je ponovo ujedinjenje sa Kosovom. Tako je bivši premijer Albanije Sali Beriša rekao da je ujedinjenje Kosova i Albanije neizbežno. Podseća da se ideja o promeni granica pojavila 2013. dolaskom Edija Rame na vlast u Albaniji. A na izborima 25. aprila u ovoj državi učestvuje i Kurtijev pokret Samoopredeljenje, pa je nemački dnevnik „Frankfurter algemajne cajtung” (FAZ) postavio pitanje – da li se iza toga kriju Kurtijevi snovi o nekoj velikoj Albaniji. Kako prenosi Dojče vele, FAZ ocenjuje da Kurtijeva stranka sada vodi kampanju na izborima u susednoj državi, i to s podružnicom istog imena, kao i da lično tamo učestvuje u kampanji. List navodi da se on sastao sa liderom opozicije Bašom, od koga je dobio garancije da će njegova opcija učiniti sve da Kosovo priznaju i države koje to nisu, kao i da će pomoći Kosovu oko članstva u međunarodnim institucijama.

Diplomata Zoran Milivojević ocenjuje da je zanimljivo što Zapad ćuti o svemu što Albanci rade, pa može i da se protumači kao znak prećutnog odobravanja. Za „Politiku” kaže da ne postoji albanska politička opcija u samoj Albaniji, kao ni u Severnoj Makedoniji i u Crnoj Gori koja ne stoji na pozicijama velikonacionalne politike. „Ta ideja je u sferi kulture odavno na snazi na svim prostorima gde su Albanci na Balkanu, a sve je prisutnija u vlasti u Prištini, gde vladajuće Samoopredeljenje u svom programu ima ugrađenu i ideju i strategiju stvaranje velike Albanije. To promovišu Kurti i Osmanijeva. Samoopredeljenje učestvuje sa ovom istom platformom i na izborima u Albaniji i to se očigledno toleriše na Zapadu. Osim sporadičnih verbalnih istupa, o tome se ne govori na način koji bi podrazumevao da se zapadni centri moći izjasne o tome”, kaže Milivojević i dodaje da bi to prošlo ispod diplomatskog radara u međunarodnim odnosima, da nije Rusije.

Zašto Zapad ćuti na samu ideju stvaranja velike Albanije? Milivojević ukazuje da je više razloga za takvo ponašanje, a kao glavni navodi da su Albanci veran saveznik i sprovodilac zapadnih interesa na Balkanu. To se radi kroz proširenje NATO-a, promovisanja suprotstavljanja Rusiji i Kini i to bez ikakvih rezervi, dodaje on.

„Albanci su strateška opcija Zapada i to je nešto što im mnogo znači, pa im zato sve tolerišu. Jasno je da, kako god da se stvari budu rešavale, mir i stabilnost zavisi od rešavanja dva nacionalna pitanja – srpskog i albanskog. Srpsko pitanje se može rešavati, ali tek kada se Kosovo otcepi od Srbije i da se ta stvar zaokruži u zapadnom interesu”, kaže Milivojević.

Analitičar Centra za društvenu stabilnost Srđan Graovac podseća da ideja velike Albanije datira od Prizrenske lige iz 1878. godine i deo je albanskog nacionalnog plana. On navodi da albanska politička elita, bilo da je reč o Kurtiju, Osmanijevoj bilo o Haradinaju, ima ideju stvaranja velike Albanije. „Zanimljivo da Zapad o tome glasno ćuti. Bila je pre mesec dana izjava američkog ambasadora u Prištini Filipa Kosneta koji je rekao da ’američki vojnici nisu ginuli ni za kakvu veliku Albaniju’. Ali te reakcije nisu ni približno takve kao kada se u tom ’non pejperu’ spominjala i velika Srbija”, kaže Graovac.

Razlozi za tako nešto jeste stav zapada da se Srbi tretiraju kao saveznici Rusije i da se svaka pomisao na tako nešto, i da uz to širi svoj prostor i uticaj, doživljava kao potencijalna opasnost po Zapad. To je glavni razlog zašto i odmah reaguju na samu pomisao. „Albanci su produžena ruka Zapada i čak kada oni nemaju blagonaklon stav prema nekim njihovim idejama, neće snažno reagovati kao kada je u pitanju takozvana ideja velike Srbije. Provokacije sa idejom o menjanju granica na Balkanu su sada u opticaju kao sredstvo pritiska na Beograd pred nastavak pregovora i šalje nam se jasna poruka ili da prihvatimo nezavisno Kosovo ili će ono krenuti putem ujedinjenja sa Albanijom”, zaključuje Srđan Graovac.