Kad je osetila da otežano diše nakon što joj je potvrđen kovid-19, Beograđanka Dragana Spasić (69), uplašena za svoj život, uputila se u dom zdravlja.
Zbog autoimune bolesti hašimoto, ova babica u penziji odmah je prebačena u KBC “Zvezdara”, na odeljenje intenzivne nege, gde je ubrzo završila na respiratoru.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Svesna, ali bez snage da govori, Dragana za Objektiv u crvenoj zoni ove ustanove kaže da nije ni slutila da će se tik pored nje naći i njen suprug Bora (72), koji nije došao da je poseti, nego da se, kao i ona, bori za sopstveni život.
ZAJEDNO I U DOBRU I U ZLU
Sve je počelo kad je, posle više od tri meseca, rešila da sama ode na Kalenić pijacu i kupi sve potrebne namirnice za nedeljni ručak.
– Dugo nisam izlazila iz stana zbog bolesti. Komšije su išle u nabavku za nas, ostavljali smo spisak svakog petka ispod patosnice pred vratima. Moj Bora je imao visok krvni pritisak, voleo je da popije koju rakiju više i da jede onu mast kad pržim meso. Hiljadu putu sam mu rekla da mu je to zabranjeno po savetu lekara – priča Dragana, dok pored nje stoji načelnica pulmologije dr Vesna Dopuđa Pantić, koja nas sprovodi na jedno od najtužnijih mesta u Srbiji, gde se pacijenti bore za svaki dah.
IZDAHNUO JE U TRENU
Dragana, koja je dan ranije prebačena na odeljenje poluintenzivne nege, nije mogla ni da pretpostavi da će joj se u roku od nekoliko sati pridružiti i suprug.
– Nas dvoje smo živeli sami. Nemamo decu, imali smo jednog papagaja devet godina. Ne znam da li je živ sada, nije se niko brinuo o njemu. Šta se s Borom desilo odjednom, da li mu je pozlilo ili je krenuo da me traži, pa osetio da mu je skočio pritisak… To sada niko ne zna. Umro mi je pred očima, čim je došao u moju bolničku sobu. Nisam uspela ni da mu kažem zbogom. Gledala sam ga kako umire, molila sam se bogu da i mene uzme da se zajedno nađemo na nebu – uplakana kaže Dragana prisećajući se tog petka, kad su doktori rekli da njen muž nije izdržao posledice koronavirusa.
Prošlo je 15 dana otkad leži u bolničkoj postelji, a Dragana nam objašnjava da neće posustati u borbi sa ovom pošasti.
– Moj Bora bi to voleo. Pomogla sam u rađanju hiljade života beba, a sada je jedan, ali ne bilo koji, utihnuo pred mojim očima. Život me stavio na klackalicu i ja ću nastaviti da se igram. Zbog mog dragog Bore moram tako – rekla nam je ova Beograđanka, koja se, sudeći po rečima dr Dopuđe, dobro oporavlja.
Piše: Sanja Radovanović
OSTATAK OVE I OSTALE AKTUELNE TEME MOŽETE PROČITATI U ŠTAMPANOM IZDANJU OBJEKTIVA ZA 20. APRIL
Komentari (0)