Kina uzima OBALU Crne Gore? Evropska komisija poslala poruku Podgorici zbog ogromnih DUGOVA

Ako se ne nađe rešenje za otplatu duga, koji iznosi gotovo milijardu dolara, nastao zbog izgradnje deonice auto-puta, Crna Gora bi se prema Kini mogla naći u istoj situaciji kao što se pre nekoliko godina našla Grčka, kada je Peking preuzeo luku Pirej!

Za 42 kilometra u bespuću, od Smokovca do Mateševa, inače najteže deonice budućeg auto-puta Bar – Boljare, Montenegro će po prvom ugovoru koštati 809 miliona dolara, pride najmanje 90 miliona zbog pristupnih puteva, elektro i vodovodnih mreža uz saobraćajnicu i tako sve na korak do enormne cifre sa devet nula.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Evropa, kako sada stvari stoje, nije raspoložena da pomogne đetićima, što će, ako do kraja ostanu dosledni, omogućiti Kini da na račun dugova preuzme najveći deo najlepšeg dela crnogorske obale, od Velike plaže u Ulcinju, pa sve do “neveste Jadrana” u Bokokotorskom zalivu!

Izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo i Metohiju Viola fon Kramon kritikovala je odluku EU da ne pomogne Crnoj Gori u otplati zaduženja prema Kini. Fon Kramonova je pozvala EU da “dva puta razmisli” o mogućoj “strateški lošoj odluci”.

– Korumpirani lideri kao što je Milo Đukanović eksploatisali su državu godinama. Sada nova vlast mora da reši finansijske dugove. EU je već jednom napravila grešku u Grčkoj i Kina je preuzela luku Pirej. Sada se to može dogoditi sa većim delom crnogorske obale – napisala je Fon Kramonova na “Tviteru”.

Potpredsednik crnogorske vlade Dritan Abazović nedavno je zatražio od EU pomoć za otplatu kredita koji je Crna Gora uzela od kineske banke za izgradnju prvog dela deonice autoputa Bar – Boljare. Iz Evropske komisije su poručili da “neće otplaćivati dugove Crne Gore”.

Analitičar profesor Srđan Perić kaže, za “Novosti”, da je Crna Gora ekonomija koja nažalost nema moć da bez problema otplati dug od 944 miliona dolara i svaki pokušaj njegovog premošćavanja drugim sredstvima će biti mukotrpan.

– Sličnih primera ima i na drugim kontinentima. DŽibuti u Africi i sri Lanka u Aziji uzimali su velike kredite od Kine i kada su imali problem da ih vrate, Kina bi preuzimala upravljanje infrastrukutrnim resursima tih zemalja – kaže Perić. – Legitimno je da Kina ima svoje strateške planove, ali je problem što mi ne razumemo svoje mogućnosti. Bivša vlast je negirala sva upozorenja o riziku, o tome koji se objekti podrazumevaju u gradnji, pa smo i pre otplate duga imali dodatne troškove za “infrastrukturu” za vodu, struju, čak i petlju. Inače, u slučaju spora odlučivala bi arbitraža u Kini.

Perić kaže i da postoje samo dva izlaza koja su povoljna za Crnu Goru: ili da se nađe okvir za neku vrstu sklapanja finansijskog aranžmana koji bi ovo kreditno opterećenje diverzifikovao, a time i otklonio pretnju eventualne arbitraže, a drugi, mnogo teži, da se pokrene ekonomija i dođe do tačke kada će imati potencijal da servisira državni budžet na način da se iz njega nesmetano može vraćati ovaj kredit.