Stara i SAMA na putu: Potresna priča jedne Beograđanke o susretu sa BOLESNOM bakom će vam slomiti srce

Običan dan, negde u Srbiji, starija žena hoda putem

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju
Foto: Pixabay/Ilustracija

Priča jedne Beograđanke, zapisana na društvenoj mreži Fejsbuk poslednjeg dana avgusta. Običan dan, negde u Srbiji, starija žena hoda putem. Sama.

I tako hoćeš da učiniš dobro, humano delo… Vidiš baku koja hoda pored puta, usred nedođije. Odmagliš pet minuta kolima odatle, vidiš nigde naseljenog mesta ni na vidiku. I stegne ti se srce, jer ti je žao bake koja je krenula peške ko zna koju kilometražu da pređe.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Okreneš auto, putuješ, putuješ, napraviš krug i vratiš se pored autoputa do bake. Pitaš je da je povezeš, kaže: “Može devojčice, može”.

Vozimo se tako baka i ja, i pitam je gde ide. Kaže: “Tu, još malo napred, blizu”.

Ja vozim i vozim desetak-petnaest minuta već, rekoh:

– Bako, je l biste Vi celu ovu relaciju prelazili peške? Daleko smo odmakle! Je l da nastavim još napred? Kaže: “Da, tu samo pravo”.

Dolazim do naplatne rampe, pitam:”Bako, jeste li Vi sigurni da znate gde idete?”

– Nisam – reče ona.

– Joj bako, pa gde živite? – upitah je.

– Ne znam – rekla je i slegla ramenima.

Sad sam već sigurna da treba da zaustavim auto, i da nikako ne vozim još dalje odatle.

Posle pola sata peripetije, i razgovora, i spoznaje da je sirota draga baka dementna, zovem policiju tog najbližeg malog mesta. Ispričam im svoju nevolju, da sam htela da pomognem jednoj baki, i da sad ne znam ni šta ću, ni gde ću s njom. (U toku priče, baka mi spominje da je iz mesta koje je daleko IZA nas, a ne ispred nas, i do kojeg bi joj trebalo oko dva sata peške nazad.)

Na izrečeno njeno ime i prezime, divan policajac slatko se nasmeja, kaže:

– A njuuu ste povezli? Pa lepo. Skrenite s autoputa na prvu pumpu s desne strane, sačekajte nas, dolazimo za desetak minuta.

Izvor: Alo, penzionisani.rs

Komentari (0)

Ostavi komentar

Ostavite komentar