Tuga i tragedija: Preživeo bombaški napad, gurao sina invalida svuda sa sobom, a sada je umro! (VIDEO)

Dik Hojt koji je inspirisao hiljade trkača, očeva i sportista sa invaliditetom gurajući svog sina Rika u invalidskim kolicima u desetinama bostonskih maratona i stotinama drugih trka, umro je, rekao je u sredu član njegove porodice.

Dik je tiho preminuo u snu u svom domu u Holanu, u državi Masačusets, u sredu ujutru, rekao je Ras Hojt, još jedan od njegovih sinova, za AP.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Imao je hronično oboljenje srca sa kojim se borio godinama.

Ras i njegov drugi brat Rob preneli su vest Riku.

“Tužan je, kao i svi mi, ali je dobro, kada smo mu rekli na njemu se videla reakcija kao da ga je neko udario. Znam da je to kliše, ali želim da ljudi znaju da sam smatrao da je moj otac heroj, ne samo zato što je gurnuo Ricka u maratonu, već zato što je svima nama bio sjajan otac s kojim ste mogli razgovarati, inspirisao je ljude da na svu svoju decu gledaju kao na jednake bez obzira na njihov invaliditet”, rekao je Ras Hojt.

Dik Hojt je svog sina, koji je kvadriplegičar i ima cerebralnu paralizu, prvi put gurao na Bostonskom maratonu 1980. Dik i Rik su u specijalizovanim invalidskim kolicima zajedno završili 32 Bostonska maratona, sve dok se Dik, zbog zdravstvenih problema, nije povukao 2014. godine. Planirao je da se povuče nakon trke 2013. godine, ali otac i sin nikada nisu završili zbog bombaškog napada te godine, pa su se vratili još jednom.

U proleće ’77. godine Rik je rekao svom ocu da bi želeo da učestvuje na humanitarnoj trci od 8km koja je posvećena jednom igraču Lakrosa koji je ostao paralizovan nakon nesreće. Dik, koji je bio daleko od trkača dugoprugaša, pristao je da podrži svog sina i trči trku gurajući ga u kolicima.

Kada su uspešno završili trku, Rik je saopštio onu odlučujuću rečenicu svom ocu: ”Tata, kada trčimo, osećam kao da nisam hendikepiran”.

“Kada mi je to rekao to je bila jasna poruka za mene, našli smo sport koji dozvoljava da Rik bude uključen ravnopravno kao i svi ostali”, pričao je Rik Hojt.

Za oca kakav je Dik, ovo je bilo dovoljno da nastane jedna od najdirljivijih priča koja nas iznova podseća na najviše vrednosti koje postoje u nama.

Primiti je bez suza skoro je nemoguće.