Od košarkaša kojima ćemo se baviti u tekstu sigurno je da smo očekivali da naprave veću karijeru nakon svih najava ljudi koji su ih poznavali još od mlađih kategorija.
Ipak, nisu to uspeli iz mnogih razloga. Mi smo pripremili za vas “tuce” najzvučnijih primera, a sve povodom sporazumnog raskida ugovora između Crvene zvezde i Boriše Simanića, jednog od nikad dorečenih megatalenata našeg najtrofejnijeg sporta.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Sednimo u vremeplov i krenimo u putovanje kroz poslednje dve decenije, tokom kojih veliki broj naših košarkaša nije uspeo da dostigne svoj pun potencijal.
Darko Miličić
Jasno je da bi i slabije upućeni u košarkaška zbivanja prvo pomislili na Darka Miličića, koji je imao sve preduslove da postane jedan od najboljih centara NBA lige, ali nije imao možda i najbitnije – “glavu” za velika dela. Propao je vrlo brzo, pare su učinile svoje, pa se bivši reprezentativac sada bavi poljoprivredom.
Dragan Labović
Stručnjaci su za njega govorili da je najtalentovaniji srpski košarkaš u poslednjih 30 godina, ali temperament je takođe bio problem ovom čoveku. On je bio MVP Evropskog prvenstva za juniore u Beogradu 2005, kao i najbolji strelac Jadranske lige 2009. i MVP Kupa Radivoja Koraća 2007. godine.
Nemanja Aleksandrov
Kažu za njega da je bio projektovan da bude prvi pik na NBA draftu 2005. Umesto toga, doživeo je jednu od najtežih povreda – pokidao ligamente kolena u februaru iste godine.
Uroš Tripković
Mogao je da postane verovatno jedan od najboljih košarkaša Partizana u poslednjoj deceniji… Njegove kretnje kako bi primio loptu i “opalio” što bržu trojku, ostale su upamćene. Ipak, povrede su učinile svoje, tako da je karijeru okončao sa samo 28 godina.
Mladen Jeremić
Za neke potpuni anonimus, za neke najveća žal u životu. Zašto? Kada kažemo da je on igrao svih 40 minuta u finalu Svetskog prvenstva za igrače do 20 godina protiv ekipe SAD u kojoj su Stef Kari, Patrik Beverli i Deandre Džordan, onda je jasno o kakvom se talentu radi. Koliko je išla njegova karijera silaznom putanjom, govori i podatak da je u jednom trenutku igrao i za jedan klub u Venecueli…
Dejan Musli
Velika je žal bila ranije što je Nikola Peković reprezentativac Crne Gore, a ne Srbije. Ipak, taj stav počeo je polako da se menja pojavom Dejana Muslija. U mlađim danima ovaj centar pružao je odlične partije, ali ni on nije uspeo da razvije svoj potencijal.
Marko Čakarević
“Izmislio” ga je Muta Nikolić u kragujevačkom Radničkom, a partijama u dresu ovog kluba zaslužio je poziv i za reprezentaciju. Potom, ovaj momak nosio je dres i Partizana, koji ga je, utisak je – pojeo u potpunosti. Sedeo je često na klupi, nije dobijao mnogo minuta i to je bio početak njegovog kraja.
Branislav Đekić
Bio je u Partizanovoj generaciji koja će se večno pamtiti – onoj koja je igrala F4 Evrolige i osvojila Jadransku ligu “onom” trojkom Kecmana. Uzimao zlato na kadetskom i juniorskom Evropskom prvenstvu, a dva puta osvajao i juniorski turnir Evrolige. Crno-beli su ga slali na pozajmice, i utisak je, dosta slična situacija kao i sa Čakarevićem – konkurencija ga je uništila.
Filip Šepa
Pokazao se u mlađim kategorijama Zemuna, Zvezda ga je primetila na jednom turniru i brzo potpisala. Nosio je dres crveno-belih tokom turbulentnog perioda kluba sa Malog Kalemegdana, 2008-2009. Imao je i velikih zdravstvenih problema, pošto mu je otkriveno da ima tumor na malom mozgu 2012. godine i usledila je mukotrpna bitka sa opakom bolešću iz koje je na svu sreću izašao kao pobednik i vratio se košarci. Ipak, nikada nije zaigrao više kako se i predviđalo ranije.
Boriša Simanić
Stižemo i do malo “novijih” talenata, a jedan od najsvežijih takvih primera je Boriša Simanić. Momak rodom iz Ljubovije je bio velika nada Crvene zvezde, ali je utisak da ga je neigranje u kontinuitetu u potpunosti demotivisalo, a kao kulminacija svega – usledio je i rastanak sa beogradskim timom.
Rade Zagorac
Kada neko na “mala vrata” ode u NBA ligu, onda je jasno da poseduje talenat. Nije se snašao u Americi, a utisak je da je imao odličnu priliku za restart karijere u Partizanu. Koliko ju je iskoristio, najbolje znaju privrženi navijači crno-belih…
Ima još mnogo momaka koji su obećavali u mlađim danima, ali zbog raznoraznih razloga nisu uspeli da ostvare predviđani potencijal.
Osim opisanih, takvi su i Aleksandar Cvetković, Dušan Katnić, Nikola Rondović, Jovan Novak, pa, ruku na srce, i Novica Veličković nije ispunio potencijal zbog teške povrede… I tako dalje, i tako dalje.
Mnogo je Srbija imala košarkaških znalaca i ima ih, ali ih je mnogo i propalo.
Nema sumnje da će biti još ovakvih primera u bliskoj budućnosti, ali bi svakako valjalo da ih bude mnogo više uspešnih.
Zašto ne sumnjamo da ćemo imati još talenata?
Srbija je zemlja košarke, nadamo se samo da će to i da ostane.
Tesko je govoriti uopsteno o svim navedenim, ali smatram da su treneri glavni krivci! Ne stvara se igrac preko noci, vec mu se daje osnova od malih nogu, od motorickih do mentalnih sposobnosti. Zalosno je videti da igraci , koji su morali biti vrhunski, otaljavaju kosarku i menjaju klubove, jer neko nije imao sluha, ali ni znanja da oseti njihov potencijal. Steta, jer smatram da je Zagorac, kao i Simanic, ali i mnogi drugi, morao biti igrac pred kojim strepi kosarkaski svet....neko je napravio " gresku u koracima", na zalost , neko jos tezu gresku, "faul u napadu!"