Grad BUDUĆNOSTI, ceo svet pratiće njihov stil? Za ove ljude automobili su prošlost, a evo šta koriste

Ovde se koriste autobusi na vodonik, grade superulice za dvotočkaše i podstiče hodanje

Foto: Printscreen/Youtube

Nemački grad Hajdelberg najpoznatiji je kao univerzitetski i grad bogate istorije, sa najstarijim univerzitetom u zemlji, četiri Instituta Maks Plank, Evropskom laboratorijom za molekularnu biologiju, kao i čuvenim, 800 godina starim dvorcem. Ipak, Hajdelberg bi uskoro mogao da postane još poznatiji kao grad s nultom stopom emisija gasova sa efektom staklene bašte koji izazivaju globalno zagrevanje – i grad u kojem su automobili izuzetak u saobraćaju, a ne pravilo, ako plan gradonačelnika Ekarta Vurcnera uspe.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Vurcner nije protiv električnih automobila. Grad osigurava građanima koji kupe električni automobil subvenciju od 1.000 evra, uz još 1.000 ako ugrade stanicu za punjenje. No, električni automobili zauzimaju nisku poziciju na listi alata kojima Vurcner pokušava da smanji ugljenični otisak grada i njegovih stanovnika. Vurcnerov projekat osigurao je Hajdelbergu reputaciju pionira u ekološki svesnom urbanom planiranju, piše New York Times.

Autobusi na vodonik i superulice za bicikle

Kako bi smanjio prisutnost automobila na gradskim ulicama, Vurcner kupuje flotu autobusa na vodonik, gradi mrežu “superulica” za bicikle koje bi povezivale grad sa predgrađima i projektuje susedstva na način da obeshrabruju korišćenje vozila i podstiču hodanje. Stanovnici koji se odreknu sopstvenog automobila imaju pravo na godinu dana besplatnog javnog prevoza.

U Hajdelbergu 80 odsto stanovnika već ne koristi automobil

Hajdelberg, među ostalim merama za tranziciju od automobila na druge oblike saobraćaja, gradi mostove, odnosno nadvožnjake koji će omogućiti biciklistima da jednostavno zaobiđu područja sa saobraćajnim čepovima, a da ne moraju da dele ulicu sa automobilima. Trenutno samo oko 20 odsto stanovnika grada koristi automobil za svakodnevno kretanje gradom, ali saobraćajni čepovi su i dalje prisutni. Ostalih 80 odsto hoda, vozi bicikl ili putuje električnim autobusima.

Grad se nije ograničio samo na ekološki prihvatljiviji saobraćaj već je takođe smanjio potrošnju energije u školama i gradskim zgradama za 50 odsto u poslednjoj deceniji – iako su neke od tih zgrada stare par stotina godina.

“Ne radi se samo o automobilima, na kraju krajeva. Treba vam celi paket”, zaključuje Vurcner.

Izvor: Index.hr

Komentari (0)

Ostavi komentar

Ostavite komentar