Svi su polagali nade da se potraga za ženom koja se nedavno porodila neće završiti tragično, ali nažalost, danas je pronađeno njeno beživotno telo.
Ana Bogdan je nestala u četvrtak između 11 i 12 časova, a od momenta njenog nestanka za njom se vodila intenzivna potraga.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Porodila se pre dvadestak dana i na svet donela zdravo dete. Komšije i poznanici za nju imaju samo reči hvale i nikome nije jasno zašto je ova mlada žena digla ruku na sebe.
– Divna jedna porodica, pazare tu kod mene. Baš su fini ljudi, domaćini, baš ih znam kao divnu porodicu. – rekla je prodavačica iz lokalne prodavnice u Vrčinu.
O tome kolika je tragedija zadesila Vrčin najbolje svedoči komšinica koja nije mogla da sadrži suze dok je govorila o Ani.
– Kako ih ne poznajem. Pa ja sam se družila sa njenom svekrvom. Svi smo šetali i išli smo svugde. I žao mi je života mi, žao mi je, mlada žena – rekla je kroz suze Anina poznanica.
Ana je prema navodima njene jetrve uspava decu, njenu tek rođenu bebu i drugo dete koje ima dve i po godine i nakon toga se obesila.
Prema dosadašnjim navodima, pojavile su se i spekulacije da je Ana bolovala od postporođajne depresije te da je to bio uzrok tragedije.
Članovi njene porodice za nju imaju samo reči hvale i kažu da poslednjih dana nije bilo ništa čudno u njenom ponašanju, kao i da je bila veoma brižna majka.
Izvor: Alo
Komentari (10)
Ne lupetaj gluposti i ne uopstavaj stvari. Ako si ti izuzetak ne znaci da je to pravilo i nemoj nikoga da vredjas. Kako su ti pustili komentar ? Blago svakoj snaji u porodicnoj zajednici ako je snaja dobra, lepo vaspitana i normalna.
Svaka depresija nastaje iz nekog razloga a ne od masnih cvaraka sigurno. Jednostavno zena nije mogla da se izbori sa time sama a mozda nije ni bila ni svesna da moze da izadje iz situacije u kojoj je bila. Ja sam kao jako mlada, ambiciozna i uspesna studentkinja, gurala insomniju i depresiju sama 2-3 godine pored pazljivog decka, prijatelja i porodice oko sebe. Razlog depresije su bile ambicije koje nisu u vreme bombardovanja i tih godina oko toga mogle da se realizuju. Na kraju kad se nivo stresa smanjio organizam je poceo da puca pa su se pojavili fizicki problemi koji su jednostavno bili rezultat te dugogodisnje tuge i iznurenosti organizma. Svako nosi koliko moze da ponese. Nismo svi podjednako sposobni da se nosimo sa problemima. Dok sam imala depresiju bila sam samo tuzna, nikome se nisam zalila, secam se da sam cesto plakala, ali samo posle fizickih manifestacija depresije, sam ocito shvatila da moram traziti pomoc. Moramo se truditi da pricamo o emocijama sa nasim bliznjima. Ja nisam naucila od malena da pricam o tome zato se sada trudim da pricam sa svojim detetom. Uvek postoji izlaz iz svake situacije i problema a prvi korak prema izlazu je da ga prepoznamo i otvoreno razgovaramo o tome.
Tuga zao mi je i nje i to dvoje dece... Samo da je potrazila pomoc...