Među lekarima raste zabrinutost zbog novih varijanti kovida-19, a posebno britanskog soja, za koji se pretpostavlja da je već ušao u populaciju. Stručnjaci navode da je verovatno usled njegovog prisustva došlo do povećanja broja zaraženih, pa zato medicinski deo Kriznog štaba traži potpuno zatvaranje kako bi se zaustavilo dalje širenje virusa.
Docent za mikrobiologiju i imunologiju na Medicinskom fakultetu i virusolog dr Ana Banko ističe za Objektiv da više zabrinjavaju varijante koje dolaze iz Južne Afrike i Brazila jer, kako kaže, neka preliminarna ispitivanja dokazuju da antitela u dodiru s mutacijom imaju nešto slabiju efikasnost.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
– Zasad nema dokaza da ove mutacije izazivaju ozbiljnije bolesti za veliku većinu onih koji se zaraze. Njihova pojava nije neobična u etiologiji virusa. U Britaniji je potvrđena varijanta koja ima više od 20 mutacija, ali najznačajnije su one registrovane na S-proteinu, koji se nalazi na površini virusa i vezuje ga za naše ćelije. Mutacije koje su ovde identifikovane nisu zapravo nove, ali nova je njihova kombinacija – objašnjava dr Ana Banko.
POSTKOVID PACIJENTI IMAJU ANTITELA NA BRITANSKI SOJ
Dr Banko navodi da pacijenti koji su preležali kovid-19 imaju antitela koja reaguju na novi soj virusa.
– Pojava ovog soja neće umanjiti efikasnost vakcine. On se brže prenosi, međutim, virus nema visoku moć mutacije. Bitna je kontrola prenošenja uz proces vakcinacije, sekvenciranje genoma i njihova obavezna prijava u svetske baze podataka, zatim testiranje seruma onih koji su preležali bolest i provera da li vakcinisani reaguju na nove varijante, i konačno, modifikacija vakcina. Samo tako ćemo imati uvid u sve – kaže dr Banko.
KRAJ KORONE 2022. GODINE
Na pitanje da li se bliži kraj pandemije, dr Banko navodi da je trenutna epidemiološka situacija teška i da ćemo 2022. godine moći da govorimo o kontroli nad koronavirusom. – Virus se brzo širi, veliki je broj zaraženih, broj vakcina na ukupan broj ljudi u svetu je mali. Ne možemo govoriti o sticanju globalnog kolektivnog imuniteta, bar u prvim mesecima od početka vakcinacije. Nalazimo se pred velikim izazovom – ističe dr Banko.
ANTITELA NISU JEDINA MERILA
Govoreći o antitelima nakon imunizacije, dr Banko kaže da ona nisu jedino merilo, jer osim njih imamo i memorijski odgovor.
– Ne bih volela da se ljudi nakon merenja antitela obeshrabre prerano, nedelju dana od druge doze, ako postoji takva radoznalost da to izmere. Minimum nakon dve ili tri nedelje od druge doze mere se IGG antitela sintetisana na S-protein, a to su antitela koja ćemo imati u svim vakcinama koje su kod nas na tržištu – ističe virusolog.
GRAĐANI SE OPUSTILI NAKON IMUNIZACIJE
Komentarišući porast novozaraženih pacijenata, doktorka napominje da je to posledica nedovoljnog poznavanja rizika koji nosi vreme nakon primanja prve i druge doze. – Sve vakcine ispitivane su u jednoj i u dve doze u različitim koncentracijama, a najbolji imunitet stiče se nakon dve doze u različitim razmacima. Pacijenti se opuste, a važno je pridržavati se epidemioloških mera i nakon druge doze imunizacije – kaže dr Banko.
Piše: Sanja Radovanović
Ovu i još zanimljivih priča pročitajte u današnjem izdanju štampanog Objektiva.
Komentari (0)