Vest o smrti nšeg najpoznatijeg kantautora, pesnika i poete Đorđa Balaševića potresla je čitav region. Panonskog mornara obožavale su sve generacije, a svojim realnim i bajkovitim tekstovima koje je pretočio u divne pesme, umeo je sve da gane direktno u srce.
Glumac, pisac i reditelj, muzičku karijeru je započeo u grupama “Žetva” i “Rani mraz”. 1982. godine objavljuje album “Pub” i od tada zavanično počinje njegova solo karijera. Veliki uticaj na njega izvršio je Mika Antić, dok je supruga Olivera bila nepresušan izvor inspiracije za svaki stih. U svojoj autobiografiji je napisao:
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
“Oni koji su me zavoleli po muzičkoj liniji, znaju štošta o meni. Oni koji me dosad nisu zavoleli, i neće, bojim se…”
Izdvojili smo neke od njegovih najlepših citata. Uživajte!
“Put do zvezda je samo etapa kružnog puta do sebe. Ako znaš prečicu, nema potrebe da se puno lomataš po bespućima. Ne bato… Stigao si čim kreneš. Cilj nosiš skriven pod kaputom, istetoviran na grudima kao metu. U tome je tajna… U tome je jedini trik…”
“Ima tišina kojih se sećam više nego najlepših reči.”
“I onda će znati da je jedina koju sam ikad voleo. Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca. Štedeći se… Učeći se kako ću najbolje voleti nju… Kada je konačno nađem…”
“Ljudi su kao školjke, moraš ih otvoriti na hiljade da bi pronašao biser.”
“Ime mi je Đorđe Balašević. Prijatelji me uglavnom zovu Đole. Neprijatelji me ne zovu. Ali ne zovem ni ja njih. Pa ko duže izdrži.”
“Napiši mi pesmu, molila je… I nisam znao da li ću umeti. Voleo sam je tako lako, a tako sam teško to znao da pokažem. A onda, odjednom, raspored mladeža na njenim leđima, kao tajna mapa, pokazao mi je u koje zvezde treba da se zagledam… I tako… Eto ti pesma, ludo jedna…”
“Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje i skrijem se u zaklon tvog uha, kao minđuša od duple trešnje… Al’ uspevam da još jednom odolim, da prošapućem da te noćas ruski volim… šta su reči, kremen što se izliže kad tad…”
“Reči jesu moje igračke, cakle mi se u glavi kao oni šareni staklići kaleidoskopa i svaki put mi je druga slika u očima kad zažmurim… Ali, postoje u nama neke neprevodive dubine, postoje u nama neke stvari neprevodive u reči, ne znam…”
“Nešto sam načuo da sutra možda ne postojim, pa bolje da odmah probamo sve. Za sitan groš kupi me, razmaži te divlje kupine. Lud sam za tobom, ali ovo jeste vreme ludih i ja ću za nas osedlati strah, a ti me ljubi do zla, dok ne izgubim dah.”
“Nekima se čini da su sve moje pesme iste. Shvatam ih potpuno. Meni su, na primer, one Ajnštajnove pesme sve iste. Nismo svi svemu dorasli.”
“Čudne su te emocije. Otkriješ kutak u sebi za koji nisi niti znao da postoji i još shvatiš da je tamo neko danima, mesecima, godinama spavao, a nije plaćao stanarinu.”
“Sve ima svoje, kad mrzne i vri, kad menja boje… kad vene i zri sve ima svoje… početak i kraj… Tame postoje da bi prizvale sjaj.”
“I uvek ostaje ona osoba koje ćeš ostati željan celog života i onaj strah dok brojiš pobede i poraze. Nekim pričama o ljubavi uvek fale poslednje stranice.”
“Pravog muškarca, s kojim ćete trajati, nećete prepoznati po izgledu, po diplomi, po inteligenciji. Onog pravog prepoznaćete po načinu kako vas drži za ruku, kako vas ljubi, kako vas grli – ni prečvrsto da ostanete bez daha, a ni prelabavo da nestanete bez traga. Pravi vas drži taman onako kao treba, da znate čiji ste.”
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)