Već skoro godinu dana živimo s novim virusom, sa strahom da li ćemo se razboleti, pitamo se kako će bolest teći, da li ćemo nekoga zaraziti, suočavamo se s neizvesnošću, opreznošću, ograničenjima…
Nije ni kratak period, a nije ni laka situacija u kojoj se cela planeta našla. Međutim, mi smo “projektovani” i “opremljeni” da se adaptiramo na krizne situacije, teši nas dr Ivana Stašević Karličić, direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević”.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Šta nas čeka nakon imunizacije, da li smo spremni da krenemo dalje, kakve će biti ekonomske prilike, pitanja su koja se nameću svakom pojedincu. Bitka protiv virusa korona i dalje traje, a kako očekujemo, masovna vakcinacija će nam pomoći da se u narednim mesecima koliko-toliko vratimo normalnim životnim tokovima.
– Nažalost, još uvek ne znamo kada i kako će se odvijati postepidemijski period. U našoj zemlji vakcinacija je u toku, a dostupnost vakcina donosi unutrašnji mir, nudi ideju da je kraj bliži no što se do juče činilo. Naročito je važan osećaj sigurnosti sa saznanjem da živimo u zemlji koja u teškim situacijama ima rešenje. Vidimo da je teško u svim zemljama, a pandemija je nešto sto se tiče svih nas. Sigurno je da se moramo naoružati strpljenjem, opreznošću, solidarnošću i empatijom, uz saznanje da je kriza razvojna šansa i za ličnost i za društvo u celini – kaže dr Stašević-Karličić.
Kako dalje objašnjava, svi smo imali priliku da se uverimo kako naši unutrašnji mehanizmi rade za nas i kako nam pomažu da se nosimo s kriznom i stresnom situacijom. Naravno, neki među nama su u tome bili uspešniji, a neki su teže podneli okolnosti, i to je ne samo očekivano, već i sasvim normalno.
– Svakako da je ova situacija izmenila način uobičajenog funkcionisanja svakog od nas i zahtevala je fleksibilnost, veću toleranciju stresa, adaptaciju, ali, s druge strane, dala je i šansu da preispitamo naše prioritete, odnos prema sebi, bližnjima, životu generalno, da napravimo razliku šta nam je zaista neophodno da bismo bili srećni, a šta nameće savremeni život potrošačkog društva. Unela je perspektivu opšteg dobra i višeg cilja – kaže dr Stašević-Karličić.
Dr Nikolas Kristakis, naučnik sa Jejla, nedavno je izrazio mišljenje da će pandemija virusa korona biti završena tek 2024. godine, kada će početi takozvani postpandemijski period, koji će biti vrlo nalik “ludim dvadesetim” 20. veka. Kako je dalje rekao, pandemije se obično odvijaju u tri faze, pa se može govoriti o neposrednoj fazi koja će trajati do kraja 2021. godine, potom sledi srednja faza koja će trajati do 2023. i onda postpandemijska faza koja počinje 2024. godine.
– U prvoj fazi, u kojoj smo sada, virus se širi sve dok dovoljno ljudi ne bude zaraženo i ne postignemo kolektivni imunitet. Svet je promenjen, maske su obavezne, fizička distanca, menja se način na koji radimo, mnogi ostaju kod kuće, okreću se veri… – priča Kristakis, i nastavlja:
– U drugoj, srednjoj fazi ćemo osećati psihološke, društvene i ekonomske posledice virusa korona. Milionima će biti potrebna medicinska nega, promeniće se način na koji radimo, putujemo, pandemija ubrzava i trendove u zdravstvenoj nezi. Sada kada smo videli značaj nauke, možda ćemo sve to primeniti i na borbu protiv klimatskih promena. Moguće je da će zaostavština pandemije biti više poštovanja i uvažavanja nauke.
Prof. dr Dragan Stojanović, doktor ekonomskih nauka, objašnjava za “Blic” da nas u narednim godinama očekuje postepeni izlazak iz krize čija će dinamika biti povezana s tim koliko ćemo se brzo izboriti s epidemijom. Značajan faktor će, prema njegovim rečima, biti i to koliko smo u vreme krize bili uspešni u očuvanju ljudskih i materijalnih resursa.
– Kao podsticaj privrednom razvoju nakon epidemije, treba već sada podstaći pisanje i obezbediti sredstva za projekte koji doprinose stvaranju novih radnih mesta i inovativnih rešenja. Ovo se posebno odnosi na projekte koji će pomoći oporavak privrednih grana koje su bile najviše ugrožene epidemijom. Zanimljiva je procena dr Nikolasa Kristakisa s Univeziteta Jejl da će nakon epidemije uslediti period velike potrošnje i da će ljudi želeti da nadoknade sve ono što su propustili. Imajući to u vidu kao sasvim realnu mogućnost, treba se pripremati već sada kako bismo to iskoristili – kaže profesor Stojanović.
Kako dalje pojašnjava, mi smo se kao društvo prilično prilagodili novonastaloj situaciji i naučili da funkcionišemo s merama koje imaju za cilj da smanje rizike od prenosa virusa, što je pozitivno uticalo i na privredne aktivnosti u onom delu koliko je to bilo moguće.
– Primetno je povećano korišćenje digitalnih tehnologija u različitim oblastima. Epidemija je pospešila njihovu upotrebu i kreiranje novih inovativnih rešenja, što je globalni trend koji je primetan i kod nas. Određeni otpor koji je ranije postojao je pod pritiskom novih okolnosti u znatnoj meri potisnut. Paketi pomoći koje je obezbedila Vlada su svakako pomogli privredi i pokazana je toliko neophodna solidarnost. Percepcija da će država pomoći ugroženima je zadržana i vrlo je značajna za uspešno prevladavanje posledica epidemije. Ono što takođe ohrabruje je dobra početna dinamika vakcinacije koja je donela izvesnu dozu optimizma da polako idemo ka kraju – kaže profesor Stojanović.
Ovakve nesreće imaju veće posledice na mentalno zdravlje ljudi nego na fizičko i traju mnogo duže
Stiven Tejlor, autor knjige “Psihologija pandemije” i profesor psihijatrije, tvrdi da se “za nesrećnu manjinu, možda 10 do 15 odsto ljudi, život neće vratiti u normalu”, i to zbog uticaja pandemije na mentalno zdravlje, piše BBC. Grupa vodećih britanskih stručnjaka nedavno je u časopisu “Britiš medikal džornal” iznela upozorenje da će “udar pandemije na mentalno zdravlje verovatno trajati mnogo duže nego njen udar na fizičko zdravlje”.
Među razloge zbog kojih su psiholozi zabrinuti kada je reč o potencijalnim dugotrajnim posledicama kovida-19 spadaju lekcije iz prethodnih pandemija i nacionalnih kriza.
Globalna epidemija SARS-a iz 2003. dovodi se u vezu sa porastom broja samoubistava za 30 odsto među populacijom starijom od 65 godina. Strategije poput karantina, koje su neophodne kako bi se maksimalno umanjilo širenje virusa, mogu izvršiti negativni psihološki uticaj te, recimo, uzrokovati simptome posttraumatskog stresa, depresiju i nesanicu.
Gubitak posla i finansijske teškoće tokom globalne ekonomske krize povezuju se sa dugotrajnim propadanjem mentalnog zdravlja.
“Gledano kroz istoriju, negativne posledice nesreća po mentalno zdravlje utiču na više ljudi, i traju mnogo duže nego posledice po fizičko zdravlje”, objašnjava Džošua Č. Morganstin, zamenik direktora Centra za proučavanje traumatskog stresa u Merilendu, u SAD.
“Ako istorija može bilo šta da predvidi, onda moramo da očekujemo veliki talas potreba vezanih za mentalno zdravlje, koji će se zadržati dugo po okončanju širenja infekcije.”
Zaustavljanje pandemije nemoguće bez pomoći manje razvijenima
Svakako ne treba zaboraviti da su mnoge epidemije kroz istoriju imale devastirajući efekat na privredu, ali sada već možemo reći da se većina apokaliptičnih scenarija nije dogodila.
– Ono što karakteriše ovu epidemiju od samog početka je nemogućnost pouzdanog predviđanja njenog trajanja. Sve projekcije za oporavak od krize predviđaju određene vremenske okvire koji su dominantno povezani s rizicima koji nisu ekonomske, već epidemiološke prirode. Vrste rizika za koje nemamo prethodno iskustvo su vrlo nezahvalne za procenu, a to je upravo ono što se desilo s epidemijom virusa korona. Ono što svakako treba naglasiti je da zaustavljanje pandemije neće biti moguće ako se ne pomogne manje razvijenim zemljama, a u ovom trenutku taj deo problema nije u fokusu jer se razvijene zemlje suočavaju s velikim problemima da podmire svoje potrebe za vakcinama – zaključuje profesor Stojanović.
Izvor: Blic
Komentari (1)
Epidemija jeste katastrofican dogadjaj koji negativno utice I ostavlja trag u svim sferama drustva pa tako I na mentalno I fizickog zdravlje ljudi, kao I na socijalne funkcionisanje ljudi.Vazna je pomoc drzave privredi I pojedincima, medjutim, 600000 gradjana Srbije bez prihoda ( stariji od 65 godina bez penzije I ne zaposleni) su ostali bez te pomoci, iako je pandemije.Nema tu nikakve silidarnosti ( ljudi koji imaju prihode njima je drzava jos dodala, a ljudi bez prihoda kao da ne postoje, totalna neosetljivost za najugrozeniji).