Zorica Marković već duži niz godina ne peva, već se bacila na biznis i rijaliti.
U intervjuu za štampano izdanje Objektiva, popularna pevačica otkrila je zašto više ne snima pesme, zbog čega je otišla iz „Granda”, da li će opet ući u rijaliti, a rekla je ponešto i o ljubavi.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Kako ste prebrodili finansijsku krizu nastalu usled pandemije?
“Ceo život ulagala sam u nešto što smatram svojim najvećim bogatstvom, a to su moji sinovi, pogotovo mlađi sin Ilija, koji je završio fakultet, zna jezike, otvorio je firmu, ima odlična primanja,
tako da mi živimo kao sav normalan svet, to su pristojni prihodi. Sada me uglavnom oni izdržavaju, a pogotovo Ilija, tako da živim kao bubreg u loju”.
Da li biste prihvatili da budete žiri u nekom muzičkom takmičenju?
“Bojkotuju me koleginice jer pojedine misle da su bogom dane, ali ne bih da ih spominjem. Imala sam šansu da budem u žiriju, međutim, to nikada ne bih prihvatila jer svi oni osuđuju rijaliti, a to je po meni još gori rijaliti, jer, u rijalitiju se zna, sve je neka vrsta igre, dogovora, foliranja i improvizacije. Osim toga, ako sam ja Zorica Marković, a ispred mene stoji neko ko, na primer, mnogo bolje peva nego ja, ko sam ja da kažem: „Vidi, ti si u donjoj ligi, bio ovakav ili onakav”. Pa, mene bi bilo sramota. Drugo, zamisli neko dođe iz Davidovića, Živinica, iz p…. materine, polaže sve nade u nastup, jedva čeka da pokaže sve što zna, i ti mu srušiš snove. Stvarno nemam želudac za to”.
Zašto ste prekinuli saradnju s „Grandom”?
“U „Grandu” sam bila šest ili sedam godina. Saradnja s Popovićem je bila veoma korektna. Nijedan album za izdavanje mi nije naplatio, ali, sa druge strane, nismo ni dobijali tantijeme kao nekad od PGP. Posle toga, meni je rijaliti postao draži, a kad budem osetila potrebu da snimim neku pesmu, ja ću to i uraditi. Mnogi su govorili da sam propala pevačica, ali ne. Ja sam muziku ostavila kad sam shvatila da više nemam potrebu da se takmičim, niti želju da učestvujem u nekvalitetu.
Nedostaje li vam „Zadruga”?
“Neverovatna stvar, stekne se navika. Lepo je tamo, ima svoje čari. Ove godine, nažalost, nisam mogla jer su me čekale obaveze koje sam zbog rijalitija odlagala prethodne tri godine.
Pisalo se da ste imali veze s mlađim muškarcima, šta vas privlači kod njih?
“Ja sam se zaje*avala sa celom tom pričom, a to niko nije provalio. Pošto sam ja ovako sama po sebi luda, ne mogu da slušam svoju generaciju kako se žali na sve strane da ih
bole leđa, kosti i ostalo. Moja energija se poklapa s mlađim ljudima. Kroz moju kuću prolazi mlađa generacija, drugovi mog sina Ilije, mi se zezamo, pričamo, potpuno sam
u njihovom fazonu. E, novinari su dolazili u kafanu kad sam počela da je držim, pa su me odmah povezali s mlađim momcima. Tu je, sećam se, bio jedan golman, s njim su me
povezivali, osvanuli bismo zajedno. Jednostavno nismo mogli da se rastanemo zbog dobre atmosfere i muzike. I dan-danas smo prijatelji, jer se moja deca s njim druže, ali kad god bi dolazili novinari da me pitaju za njega, ja sam iz zaje*ancije govorila: „Da, jeste, u vezi smo.” To su, naravno, sve bile budalaštine, jeste da sam ja luda, ali zaista držim do tradicije i imam dostojanstvo i
obraz. Imala sam 10 godina vezu i pukla je, on je bio dve godine mlađi od mene.
Imate li sada emotivnog partnera?
“Pa ona priča o famoznom Džukeli kog sam spominjala u „Zadruzi” i dalje je aktuelna, ali ne mogu ništa zbog korone. Kako da se ljubim s njim, preko maske? (smeh) Šalu na
stranu, ima ljudi koji zaslužuju da uđu u moj život, kao i ja u njihov, ali ne bih nikog da povredim. Ne mogu da smaram sebe ručkovima i peglanjem nečijih pantalona. U
sebi imam toliko kreative, vremena, želje, volje i snage da celu tu priču želim da pretočim u nešto korisno što me ispunjava, a ljubav svakako živi među nama. A ako me pitate za seks, pa kad je to bio problem? Nikad!”.
Tanja Svilanović
Komentari (0)