Pevač Leksington benda Bojan Vasković večeras je gostovao u emisiji Sceniranje i govorio o bolnim trenucima koji su ga zadesili u životu.
Naime, on se 1993. godine zbog rata iz rodnog Sarajeva sa porodicom preselio u Podgoricu.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
“Detinjstvo pamtim po dobru, lepo detinjstvo sam imao sve do rata. I taj period sam se trudio da zaboravim, pa je tako prošlo. Sticajem okolnosti, dečak od deset godina našao se u gradu koji je zadesila katastrofa. Sada sa ove tačke gledišta, kome je to trebalo? Nikome. Samo smo svi stradali. Dosta straha, neke negativne atmosfere koja je bila prisutna… Dosta toga sam zaboravio, potisnuo. Ali izađe čovek jači. Bio sam prvo u Sarajevu, pa u Podgorici, pa u Beogradu. Samo tri osnovne škole sam promenio. Ali ne fali mi ništa danas”, rekao je pevač u emisiji.
Bojan Leksington progovorio o velikom gubitku… Zbog tragedije je odložio porodično slavlje
Rekao je i da li je sve to ostavilo neke posledice na njega.
“Još se nisam konsultovao sa psihoterapeutom, ali sigurno bi našli neke falinke. Često se šalim da ih imamo mi dosta. Svako se nosi sa unutrašnjim nemirima na svoj način, neko izađe kao pobednik, a nekome je potrebna pomoć. Možda sam samo ranije odrastao. Mana je što sam propustio godine detinjstva, igre, jer sam morao da razmišljam o nekim ozbiljnijim stvarima. Ali nisam na to gledao negativno, nego pozitivno”, priznaje Bojan.
Pre dve i po godine pevača je zadesila još jedna tragedija, kada mu je preminuo otac koji je poslednje dve decenije bio nepokretan, nakon što ga je tokom rata pogodio snajper u nogu.
“Moj otac je bio… Kako mama često kaže: ‘Ne znam od kog je materijala satkan’. Imao je vedar i pozitivan duh, bez obzira na to što je 25 godina bio u kolicima. Slušao je ljude iz okruženja kada imaju neke probleme i kaže im: ‘Ma samo vidi mene, nemaš nijedan problem’. Možda najteži trenutak je njegov odlazak, prerano je otišao. Bez obzira na to što smo poslednjih godina života proveli zajedno baš dosta vremena, to me teši, ali voleo bih da sam mu još nešto rekao”, ispričao je Vasković.
“On je bio možda najvažnija figura za mene. Bio mi je podrška ceo život. Ne postoji trenutak kada me nije podržao, mada sam u njegovom glasu znao da osetim kada je nešto pogrešno. Plašio se da ne izgubim kompas kada smo počeli da nastupamo, putujemo. Puno iskušenja, izazova… Kada sam kupio motor, pa kada sam ga prodao, bio je najsrećniji. Pamtim njegov savet: ‘Stavi kamen u cipelu da te žulja, da ne zaboraviš kad si bio mali'”, ispričao je pevač u Sceniranju.
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)