Božićni praznici zauzimaju središnje mesto u našoj religiji, a dva najznačajnija praznika iz ovog ciklusa su Badnji dan i Božić.
Kao što je poznato, božićni praznici su posvećeni Hristovom rođenju, međutim, narod ih je proslavljao na način koji se ponekad teško može okarakterisati kao hrišćanski.
Većina badnjedanskih i božićnih običaja utemeljena je na saznanju da tih dana počinje Nova godina, kao i na verovanju da je to ključni trenutak za određivanje sudbine ukućana u čitavom periodu od narednih godinu dana. To je jedan od razloga zbog kog se tih dana započinje sa radnjama koje želimo da usavršimo tokom godine.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Na Badnji dan se unose badnjak i slama u kuću, priprema posna večera i peče pečenica za sutradan. Ovaj praznik predstavlja i poslednji i najstroži dan božićnog posta koji traje od 28. novembra do 6. januara, pa se tako na badnjedanskoj posnoj trpezi najčešće se može naći suvo voće, razni orašasti plodovi, riba , prebranac i pogača “badnjača”.
Centralni element Badnjeg dana, prema narodnom verovanju, jeste badnjak – sveto porodično drvo.
Poreklo sečenja badnjaka leži u verovanju da su vitlejemski pastiri, čuvši glas anđela, nasekli granje i odneli ga u pećinu u kojoj ih je Josif založio kako bi se ugrejali, a jedna legenda sugeriše i da je od ovog drveta napravljen krst na kojem je razapet Isus.
U našoj narodnoj religiji, badnjaku se pripisuje demonska priroda, a neretko se on poimao i kao sam predstavnik duha ili demona vegetacije.
Badnjaku se ukazivalo posebno poštovanje, o čemu svedoči i način na koji se ovo drvo odsecalo i unosilo u kuću – po njega su u šumu išli isključivo muškarci, sekao ga je najčešće domaćin kuće u koju se on unosi, i sve to pre izlaska sunca. Badnjak se uvek odsecao sa istočne strane gde je trebalo i da padne, a posebno se vodilo računa o tome da se “drvo ne povredi”. Zbog toga su seljani nastojali da badnjak odseku jednim ili trima udarcima, a ako ne bi uspeli lomili su ga dalje rukama. Ukoliko bi badnjak na mestu preseka dobio “bradu”, odnosno antropomorfni oblik, verovalo se da on predstavlja neko natprirodno biće kakvim se često i smatrao
Običaji za Božić kod Srba – Hristos se rodi!
Drvo badnjaka se nije smelo dodirnuti golom rukom, pa je domaćin morao da nosi rukavice, a koliko mu se poštovanje odavalo svedoči i narativ o tome da se, prilikom seče, domaćin svečano obraćao badnjaku, moleći ga za prosperitet porodice i domaćinstva.
Jedan od paganskih običaja sastojao se i u simboličnom prinošenju žrtve – domaćin je badnjak obasipao zrnevljem kukuruza i žita, ili bi mu čak darovao i kolač.
Plodotvorna snaga badnjaka prenosila se na obredne hlebove, koji simbolično predstavljaju useve. Pošto se od badnjaka očekivalo da utiče na sreću i napredak, ljudi su se provlačili ispod njega, preskakali ga i ljubili. Badnjak predstavlja i zaštitno sredstvo, a ugarcima i pepelu badnjaka se takođe pridaje magična moć.
Nakon što se badnjaku ukaže potrebno poštovanje, on se spaljuje, što je običaj koji se održao do danas. Dok je drvo plamtelo na ognjištu, svi ukućani su morali da budu budni i pored njega se moralo bdeti, pa se pretpostavlja da je po ovom ritualu sveto drvo i dobilo ime.
Čvrsto narodno verovanje govori da badnjak, kao neka vrsta božanskog bića, mora umreti da bi se ponovo rodio. Spaljivanje badnjaka je simbolično predstavljalo spaljivanje samog božanstva, koje na taj način umire i ponovo se rađa kao novo, mlado božanstvo.
Svi delovi badnjaka prema prastarom verovanju predstavljaju svojevrsne amajlije i pripisuje mu se natprirodna snaga da može da pomogne ukoliko mu se čovek umilostivi, ili da odmogne ako se ne ispoštuju svi delovi badnjedanskog rituala.
Prastara verovanja ukazuju na to da su ljudi često i oblačili badnjak i to najčešće u košulju, budući da su ga posmatrali kao živo biće, do te mere da su mu davali i da jede!
Bili paganski ili ne, običaji koje praktikujemo na Badnji dan posvećeni su iščekivanju najradosnijeg trenutka u našoj religiji – Hristovog rođenja.
Božićna česnica recept za početnike – objašnjavamo korak po korak
Komentari (0)