Srbija će ipak morati da sačeka izvesno vreme dok ne bude više plasirana na listi prioriteta Stejt departmenta, koji budući državni sekretar Entoni Blinken tek formira. To znači da se u prelaznom periodu neće mnogo toga menjati, poručuju sagovornici Objektiva, Boško Jakšić i Jakšam Šćekić, koji godinama prate i analiziraju spoljnopolitičke prilike.
Izgleda da su, pored sedamdeset miliona Amerikanaca koji su glasali za Trampa, najviše razočarani građani Srbije, koji su listom bili za Trampa. A razlozi su očigledni – loše iskustvo s Klintonovom administracijom i porodicom, Trampov pokušaj da za isti sto dovede Beograd i Prištinu i to što su posle toliko godina građani Srbije ponovo pomislili da ih Amerika voli.
– Da li će se nešto promeniti? Pa, malo toga! Prvo, Bajden iz devedesetih nije današnji Bajden, a drugo, svet više nije isti, a Tramp je naneo toliko štete Americi –poput povlačenja iz Pariskog sporazuma, udaljavanja od evropskih saveznika, kao i zbog toga što je dozvolio Iranu da postane nuklearna sila, da će Bajdenu biti malo jedan mandat da ih sve ispravi – kaže dugogodišnji novinar Rojtersa i analitičar Jakša Šćekić, te dodaje da će državni sekretar, koji ima zadatak da se bavi Zapadnim Balkanom, imati toliko posla da će nas na kraju prepustiti nižim činovnicima.
RIGIDNO PREMA KINI I RUSIJI
Osnova nove američke spoljne politike biće jačanje multipartnerskog odnosa sa saveznicima, ali će se, istini za volju, nastaviti rigidna politika prema Kini i oštro prema Rusiji, te će i na tim poljima Srbija biti u nezgodnoj poziciji.
– Ređa povoljna okolnost po Srbiju je što Bajden želi normalizaciju ozbiljno narušenih prekoatlantskih odnosa, a to podrazumeva i zajednički angažman oko rešavanja kosovskog problema. Vlast u Beogradu moraće da popravi odnose pre svega s Berlinom – zaključuje Boško Jakšić.
KOSOVO: Jačanje pritiska
Predsednik Džo Bajden i njegov tim će bez ikakve sumnje snažno podržati nezavisnost Kosova i tražiće direktnije i odlučnije od Trampove administracije da se rešenje konflikta nađe u formuli međusobnog priznavanja. U poređenju sa sadašnjim vremenom, to znači jačanje pritiska na Beograd i širenje manevarskog prostora vlastima u Prištini, smatra Boško Jakšić, a s tim je saglasan i Šćekić:
– Što se tiče rešavanja kosovskog čvora, tu će Amerikanci i Evropljani imati isti, nemački stav, Kosovo je nezavisno i to je gotova stvar, pa će Srbija morati da vidi šta je ono što maksimalno može da dobije, uz rusko ohrabrivanje da ne pristane ni na šta.
EKONOMIJA: Biznis se nastavlja
Bajdenov tim nema razloga da odustane od ekonomskih i finansijskih odredbi sadržanih u Vašingtonskom sporazumu, jer je u interesu SAD da budu prisutnije u regionu čitavog Zapadnog Balkana. Time se, istovremeno, efikasnije blokiraju američki rivali. Srbija može samo da dobije u ekonomskoj saradnji, ali kod Amerikanaca, kad je biznis u pitanju, nema dugačkog pregovaranja i
zavlačenja, ono što se dogovori, to mora i da se uradi. I tu će Srbija biti na velikom ispitu. Srbija mora da bude efikasna, inače ništa od posla neće biti.
BEZBEDNOST: Samo ne uz Ruse
Bez obzira na to ko je predsednik u Beloj kući, Amerika smatra da će čitav prostor Zapadnog Balkana biti bezbedan tek kada sve države regiona budu u članstvu NATO.
Drugim rečima, Amerika će poštovati srpsku vojnu neutralnost dokle god ne ode na rusku stranu i dokle god srpska vojska ima više vežbi sa NATO, što je za Amerikance isto prihvatljivo.
POLITIKA: Srbija u procepu
Za razliku od Trampove administracije, čiji su odnosi s Rusijom bili ambivalentni, Bajden je već nagovestio mnogo tvrđi stav prema Moskvi. Vašington će očekivati da se Srbija jasnije i konkretnije određuje prema „malignom” uticaju Kremlja. Srpske nabavke oružja iz Rusije su, po svemu sudeći, za neko duže vreme zamrznute isporukom tenkova T-72. Isto važi i za suprotstavljanje tehnološkom i investicionom prodoru Kine. Od nove američke administracije može se očekivati i mnogo određenije insistiranje na reformama, koje bi vodile jačanju institucija pravne države, nezavisnosti sudstva i medija i uvažavanju ljudskih prava. Lako bi moglo da se ispostavi da to postane najsloženije poglavlje odnosa između SAD i Srbije u vremenu koje dolazi.
Piše: Marija R. Ilić
Ako Srbija pritupi NATOu. Cela Evropa mora na Rusa??? Ako se pojavi neki Srbin za Rusa onda nema nas više???
Nas odgovor mora da bude Kosovo i Metojija je sastavni deo Srbije i po rezoluciji 1244 i po ustavu Srbije .Do sada nismo popustali ali nesmesmo i od sada odnosno kada Bajden dodze na vlast ,jer se neradi o Americkoj teritoriji nego o nasoj .Dobro odnosi moze ali poklon u vidu nase teritorije nemoze.