Ljubivoje Ršumović je obeležio detinjstvo nekoliko generacija. Zahvaljujući svojim pesmama, ovaj večiti dečak je lako postao je jedan od najomiljenijih dečjih pisaca.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
On i sam kaže da mu je detinjstvo jedan od najlepših perioda u životu. Odrastao je uživajući u prirodi rodnog Ljubiša, a od malena je voleo književnost.
Neobična životna priča majstora trilera: Džon le Kare je bio krpar, krojač, soldat, špijun i pisac
Pesme je počeo da piše još dok je pohađao osnovnu školu. Jednu je posvetio Zlatiboru. Bio je to, zapravo, domaći zadatak učiteljice Milice. Tu pesmu je poslala u Beograd i posle nekoliko dana Ljubivoje je saznao da je dobio nagradu – pretplatu na “Pionirske novine” i jednu grafitnu olovku s gumicom na vrhu, koju mu je lično poslao Duško Radović, rekao je pisac za Hit.
Ljubivoje je naglasio da je Duško Radović imao veliki uticaj na njega. Bili su dobri prijatelji. Ršumović je opisao njihov prvi susret koji se desio kada je bio brucoš.
Zlatokosa je zaista postojala? Jeziva istina se krije iza popularne bajke
“Zanimljiv je taj susret. Krenuo sam u “Prosvetu” da tadašnjem uredniku te izdavačke kuće, Stevi Raičkoviću, dam jedan svoj rukopis pesama za objavljivanje. Nisam ga našao u Čika Ljubinoj ulici, a sekretarica mi je rekla da ga potražim u bašti hotela “Mažestik”, tamo pije jutarnju kaficu i puši. Našao sam ga, bio mi je poznat sa fotografija. U tom trenutku sa njim je sedeo jedan ozbiljan čovek, visokog čela, namrgođen. Dok je Steva razgovarao sa mnom, taj čovek je uzeo moj rukopis i počeo da ga prelistava. Pitao me je da li bih pristao da ih objavi u jednoj radio emisiji za decu. “Ali, ja ne pišem za decu!”, rekoh ljutito. “Ne znaš ti za koga pišeš!”, reče mi Namrgođeni , a Steva nastavi: “Naravno, naravno, dozvoli, pristani… To znači da će svakog četvrtka na blagajni radija da kapne parica za džeparac brucošu.” Ispostavilo se da je gospodin Namrgođeni bio Duško Radović. I tako je to počelo, Duško me je pripitomio, počeo sam da radim u redakciji za decu Radio Beograda. Njegova rečenica: “Ne znaš ti za koga pišeš” i danas mi zvoni u ušima. Nikada neću zaboraviti njegove reči. Tako da sam s vremenom prestao da razmišljam za koga pišem, pa govorim istinu – “Pišem za sebe!”, priča Ljubivoje za Hit.
Izvor: Hit
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)