Ovaj srpski fudbaler je gluvonem, a Real ga dobro pamti: Devedesetih je izgubio sve! (FOTO+VIDEO)

Na današnji dan, 64. rođendan slavi legendarni napadač Rijeke, Damir Desnica.

Na jednoj staroj fotografiji, koju je podelila stranica na Fejsbuku “Opsajd”, uz interesantnu propratnu priču, zabeležena je jedna od najbizarnijih scena u istoriji evropskog fudbala. Priču vam prenosimo u celosti bez redakcijskih izmena:

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Trenutak kada Desnici, u meču drugoga kola Kupa UEFA, 7.11.1984, između te sezone pobednika ovog takmičenja, madridskog Reala i njegove Rijeke, na stadionu Santjago Bernabeu, belgijski sudija Šeters u 74. minutu daje crveni karton zbog prigovora.

Za one koji možda ne znaju: Damir Desnica je od rođenja gluvonem – dakle, i gluv, i nem – a sudija je, posle klasičnih španskih hiseričnih protesta nakon jedne nebitne lopte, za našim igračem koji je stajao pored aut-linije prvo pištao kao lud, a zatim i došao do njega i lepo mu objasnio da ne može on da usmeno negoduje zbog njegovih odluka, te ga i isključio iz igre.

Ponekad granice ludila ljudi u crnom prevazilaze scenario skečeva legendarnih Pajtonovaca.

Te sezone, ekipa sa Kvarnera izbacila je u prvom kolu španski Valjadolid (1:0 u Španiji, 4:1 u revanšu), a sa Kantride je na obračun sa kraljevskim klubom ponela prednost od 3:1, koju je, sve do Desničinog isključenja, i čuvala, ali su Španci pogocima u 69, 79 i 82. minutu uspeli da anuliraju predmost Jugoslovena i prođu u narednu rundu.

Kažem Jugoslovena, jer u intervjuu koji je uz pomoć svoga velikog prijatelja i bivšeg saigrača Milana Radovića u Rijeci dao pre nekoliko godina za Politiku, i sam Desnica se toga vremena setio po velikom zajedništvu koje je vladalo u njegovoj ekipi:

,,Zapravo je tadašnji tim Rijeke bio Jugoslavija u malom: ja – Srbin iz Obrovca, Radović – Era sa Zlatibora, Cukrov Hrvat – ma bilo nas je odakle hoćete. I nikada se ta jugoslovenska liga i to drugarstvo neće ponoviti. Tvrdim, ta liga je u rangu današnje Premijer lige, Španske ili Italijanske. Stariji se sigurno sećaju, trebala je Zvezda dobro da se namuči, pa da pobedi Rijeku. Trebalo je uzeti bod u Zenici, Tuzli ili Skoplju…”

Pominje Zvezdu, jer je na pragu prelaska na Marakanu bio u nekoliko navrata:

,,Početkom osamdesetih sam pregovarao sa Džajićem o prelasku u Zvezdu, ali ja sam se već navikao na Rijeku. Možde me i moj hendikep negde iznutra, sprečavao da odem u klub i grad gde me ne poznaju.”

Ipak, i na Kantridi je tih godina bilo razloga za slavlje, jer je tadašnja ekipa Rijeke najuspešnija u dugoj klupskoj istoriji: osvajali su dva puta Kup maršala Tita, igrali četvrtfinale Kupa pobednika kupova, bili 4. u onoj i onakvoj Prvoj saveznoj ligi.

Damir je za našu reprezentaciju odigrao samo jedan meč, u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 1980, 25.10.1978, i bio strelac jednog gola u porazu od Rumunije 3:2.

Posle svoje Rijeke, igrao je za belgijski Kortrajk, a zatim se, nakon rata, vratio i karijeru završio odigravši poslednju ozbiljnu sezonu 1992/93 za istarsku NK Pazinku iz Pazina, nakon koje je sledilo i par godina rekreativnog fudbala u niželigaškim amaterskim klubovima. Oženio je devojku istoga hendikepa koji je i on imao, ali su dobili dve ćerke i unučad koja i govore, i čuju, i koja su mu danas najveća radost.

Poštenog i darežljivog kakav jeste, posebno u humanitarnim radu, što su mnogi potvrdili, maler ga nije zaobišao na drugom finansijskom polju: nesrećnih devedesetih celokupnu životnu ušteđevinu izgubio je kao prevareni devizni štediša Ljubljanske banke.

Ipak, i danas je karakteristično nasmejan, i u svojoj Rijeci mirno živi i radi kao trener mlađih kategorija svog voljenog kluba.

Familija koja tera srpske trenere iz Votforda: Ivić prošao kroz istu torturu kao Jokan i legendarni Bora