Fudbaleri Crvene zvezde savladali su sinoć u Belgiji Gent sa 2:0 i tako prišli nadomak prolasku u nokaut fazu Lige Evrope.
Odigrali su izabranici Dejana Stankovića taktički dobar meč, a mi smo za čitaoce našeg portala izdvojili pet stvari koje su nekako ostale zapostavljene kada se analizira situacija u redovima šampiona Srbije.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Odlična igra Strahinje Erakovića
Bilo je osuto po ovom momku i “drvlje i kamenje” nakon večitog derbija u kom je napravio veliki kiks i tako omogućio Partizanu da povede već u ranoj fazi utakmice. Potom, napravio je mladi defanzivac neverovatnu grešku i protiv Inđije u domaćem prvenstvu, kada je kao “na tacni” poslužio protivničkog igrača i tako skrivio još jedan gol.
Ipak, Dejan Stanković je verovao u njega kada većina zvezdaške javnosti nije. Nastavio je da ga forsira, a Eraković mu je uzvratio partijom karijere (dosadašnje) u crveno-belom dresu na duelu protiv belgijskog predstavnika. Siguran, miran, tačan, fokusiran, dobro postavljen… Zalog za budućnost, koji je pokazao da može i odmah da se računa na njega čim mu se ulije samopouzdanje.
Milan Borjan nije isti golman u Superligi i Evropi
Ukoliko se osvrnemo na neke prethodne partije kanadskog reprezentativca u timu iz Ljutice Bogdana, jasno je da je Milan Borjan jedan od najzaslužnijih što Crvena zvezda već četiri godine igra grupnu fazu evropskih takmičenja. Spasavao je iskusni golman saigrače i Vladana Milojevića protiv teških protivnika, a sada i Dejana Stankovića. Međutim, treba biti iskren i upitati se – da li je on na istom nivou kada brani u Superligi i Evropi?
Ne treba shvatiti kao kritiku, već prostu analizu koja se možda tiče i motivacije da je bolja verzija sebe u kontinentalnim takmičenjima nego što je to u domaćem prvenstvu. Neće mnogo mariti “delije” za to, pošto je klub sa “Rajka Mitića” već četvrtu sezonu dominantan u Srbiji, pa nema ni razloga ni za najmanje nepoverenje u njega. Jednostavno – najbolji je kad je najpotrebnije.
Stankovićeva Zvezda liči na Murinjov Inter
Setimo se svi kako je Žoze Murinjo 2010. godine osvojio Ligu šampiona sa Interom. Grupnu fazu je prošao sa samo dve pobede uz sedam postignutih pogodaka… Ali je onda u eliminacionoj fazi u dvomečima sa Čelsijem, CSKA Moskvom i Barselonom primio samo dva gola! U finalu protiv minhenskog Bajerna je takođe sačuvao mrežu, tako da se može zaključiti da se njegova igra zasnivala pre svega na čvrstoj defanzivi – što naravno nije nikakva novina. Ono što smo hteli u ovom delu teksta da podstaknemo, jeste upoređivanje portugalskog stručnjaka sa tadašnjim njegovim fudbalerom, a sadašnjim trenerom Crvene zvezde – Dejanom Stankovićem.
Njegoš Petrović je postigao juče sjajan pogodak već u prvom minutu, i od tada su on i njegovi saigrači prešli u blagi blok. Prepustili su terensku inicijativu Gentu, dali im posed lopte, a oni pokušavali da kroz kontranapade nešto učine i sačekaju svoju šansu. Ipak, najvažnije je bilo ono što se dešava iza leđa defanzivaca, odnosno tendencija je bila ne primiti gol.
Uspeli su u tome, a Stankovićev pečat ogleda se upravo u čvrstoj igri i pokušaju da se odigra taktički, na rezultat, murinjovski. Za sada mu ide. A kao što je Deki i izjavio nakon poslednjeg meča u Superligi Srbije protiv Vojvodine za televiziju Arena sport: “Nije bilo lepo, ali nije ni bitno – pobeda je najvažnija“.
Njegoš Petrović se ne bi “rodio” da je Sanogo igrao
Spomenuli smo već u prethodnom delu da je Njegoš Petrović postigao sjajan pogodak, a pravo je pitanje da li bi to učinio da je Seku Sanogo, čovek od zadatka, mogao da igra sinoć u četvrtom kolu grupne faze Lige Evrope. Da nije zaradio suspenziju zbog tri žuta kartona, verovatno bi on zauzeo mesto u prvih 11 a ne mladi Srbin, pa samim tim se možda ne bi ni zatekao u toj poziciji u kojoj jeste Njegoš, ne bi tako šutnuo… Hipotetičke situacije – ali, i realne činjenice. Sanogo nema dobar udarac sa distance kakav ima Petrović, pa se može zaključiti da navijači nisu bili ni svesni da kada je 31-godišnji vezni igrač dobio javnu opomenu protiv Genta u Beogradu čime je samog sebe “eliminisao” za duel u Belgiji – da je zapravo pomogao da se bivši fudbaler Rada nađe u prvoj postavi, najavi trijumf Crvene zvezde fenomenalnim golom i tako pokaže da može ozbiljno da se računa na njega, pošto u poslednje vreme i nije toliko igrao.
Aleksa Vukanović je Zvezdin Samjuel Eto
Verovatno ste se cinično nasmejali kada ste pročitali ovaj međunaslov, a mi ćemo vas opet podsetiti da je Samjuel Eto umeo kod Žozea Murinja da odigra i kao levi spoljnji ukoliko bi Portugalac to tražio od njega. Kasnije je Kamerunac izjavio da je nastupao na toj poziciji samo jer mu je “gospodin posebni” to zatražio, ni kod koga drugog ne bi pristao.
Elem, Vukanović je sinoć dejstvovao upravo na tom mestu, i odigrao jednu od najboljih utakmica u Zvezdinom dresu. Pokazao je u odsustvu Milana Rodića da je i on jedna od opcija za ovu poziciju u formaciji sa trojicom štopera i bočnim spoljnjim fudbalerima, tako da je ovo još jedan dobitak i pogodak za Dejana Stankovića.
Crvena zvezda je sinoćnjom pobedom dodatno popravila koeficijent srpskih klubova u Evropi, a ukoliko bi nastavila tako uz poklapanje još nekih rezultata, možda bismo mogli da imamo i dva predstavnika u kvalifikacijama za Ligu šampiona.
U svakom slučaju, Dejan Stanković je sinoć pokazao da može da uveže u celinu elemente italijanske taktike, murinjovsko “parkiranje autobusa” ispred gola kada je to potrebno, ali i ubitačne kombinacije iz prekida – nakon kojih je Zvezda oba puta i postigla golove.
Crveno-beli nisu igrali lepo “za oko”? Pa, pobedili su u gostima u evropskoj utakmici bez primljenog gola… Mislite o tome.
Autor: A. A.
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)