Ukoliko i spadate u one retke koji nisu čuli za Pijanistu, sigurno ste čuli njegova dela koja u poslednje vreme krase prestonicu. Arhitekta i umetnik Andrej Josifovski poznatiji kao ’’Pijanista’’, poslednjih meseci na najpozitivniji način šokira javnost svojim delima.
Tako je povodom Svetskog dana reka, a o kome se i dalje naveliko priča, napravio nesvakidašnji portret novinara Jovana Memedovića koji pluta po vodi, a sačinjen od starih plastičnih flaša i na taj način pomerio granice u umetnosti. Jovan Memedović zaslužio je da se nađe na postavci dugoj 20, a širokoj 12 metara, jer je prema rečima autora “iskreni borac za očuvanje životne sredine i reka”.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Postavka je duga 20, a široka 12 metara i zauzima površinu od 240 kvadrata, a kuriozitet je činjenica da je reč o prvom umetničkom poduhvatu ovog tipa, gde se jedan lik ocrtava slaganjem mozaika od odbačenih plastičnih flaša sakupljenih sa reka.
“Lik Jovana Memedovića se u reku prelio iz zdrave pameti. Sama priroda je iznedrila ljude da ne prave i razbacuju đubre, a poruke za spas su uvek zatvarane u boce i poput đubreta puštane niz vodu. Jovanova poruka Spasimo reke, puštena je iz čamca niz reku Drinu za vreme njegovovog prosvetiteljskog TV pohoda. Nisam ni časa časio da mu se pridružim u toj svetoj borbi”.
Josifovski kaže da je projekat nastao na placu reciklažnog centra EKOStar PAK u Beogradu, odakle su flaše prenete na Savu između Starog i novog železničkog mosta.
Njegovi radovi mogu da vam se dopadnu ili ne, ali ono što je sigirno jeste da nam je Andrej poslednjih godina pokazao kako jedan pravac u umetnosti, koji je svet odavno usvojio, može da izgleda kada se oživi u Srbiji. Kada vidi prazan zid ispred sebe, insiracija se jednostavno javi.
Ljubav prema gerila radovima, nemoguće je ne primetiti u njegovim delima.
“Gerilsko crtanje nastalo je početkom Zlatnog doba u Srbiji. Dekretom o bojama bilo je zabranjeno slikati drugim bojama osim zlatno žute i svaki pokušaj suprotno tome bio je sankcionisan po paragrafu Prekršajnog zakona. Kako je slikanje akt realnog stvaranja, onda je prirodnim bojama jedino ostalo da potamne dok se dobro ne prime na zid. Tako se zahvaljujući noći i slikovito potvrdilo, da sve što sija nije zlato. Gerila je spašavala umetnost, a umetnost je gerili otvorila ulice”, kaže Josifovski za Objektiv.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Na pitanje šta ga inspiriše kada vidi prazan zid ispred sebe, on kaže da je “prazan zid kao ogledalo njegovog unutrašnjeg sveta”.
“Kao što reči boje misli, tako i misli boje zidove. Inspirativno je uhvatiti reč i misao u treptaju boje. Svako vreme ima svoju omiljenu boju, a zidovi nikada ne menjaju svoju ćud,osim ako nisu od zlata”, kaže Josifovski.
Njegovi radovi, kako kaže – ne žive dugo, ali ni to nije strašno, jer sve ono što je jednom viđeno zauvek ostaje u oku namernika.
“Svaki mural je priča za sebe, a priča ima kratkih i dugih. Galeb Livingston, koga put reke Save često nanese do pilona Starog železničkog mosta, je junak beskrajne gradske priče o sudbonosnom izboru odluke. Biti sam i potpuno svoj ili ne biti sam i potpuno svoj”, kaže ovaj umetnik objašnjavajući koliko dugo se radi neki mural.
Iako je najviše radio u Srbiji, njegovi radovi krase i druge delove sveta.
“Tako je na primer, na Kubi pored Hemingveja osvanu Andrić, u San Dijegu na kući mojih sestre i brata,glumac Gagi Jovanović, na Siciliji se probudila odsečena glava filmskog konja, a Srbiju su preplavili moji snovi”, ističe Jossifovski.
Svojim delima, Pijanista, želi da prenese jasnu poruku i ona glasi:
“Srbija je moja zemlja, Beograd je moj grad, oni i mojim životom žive i ja želim da im ostavim svoje snove, da žive večno. Ponoviću reči patrijarha Pavla: ″Budimo ljudi″. To je sve što treba mojoj voljenoj zemlji i mome gradu”.
Piše: M.V.
Komentari (0)