Da li ste čuli za sindrom SAGOREVANJA? Saznajte na koji način vaš POSAO može da dovede do ovog fenomena

Stres je individualna stvar, na koju utiče više faktora, od kojih je jedan od čestih posao.

Posao nam oduzima veliki deo dana i zbog toga je poželjno da se osećamo prijatno na radnom mestu i da ne dozvolimo da nas sitnice često izbacuju iz koloseka.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs

Burnout sindrom, odnosno sindrom sagorevanja predstavlja hroničnu izloženost stresu na radnom mestu.

Ovaj fenomen, kojim se stručnjaci bave poslednjih dvadesetak godina, ispoljava se individualno, ali su uzroci nastanka vezani za radno okruženje i organizaciju u celini.

Stres koji uzrokuje sindrom sagorevanja nastaje iz međuljudskih odnosa.

Osobe koje pogađa ovaj sindrom su osobe koje poseduju dobre liderske sposobnosti, entuzijasti su, otvoreni, komunikativni i strogo orijentisani ka cilju, ali ukoliko ne naiđu na razumevanje i podršku kolega, oni ulaze u rizik da razviju sindrom.

Preopterećenost dužinom radnog vremena i obimom posla, konflikti sa kolegama ili sa klijentima, kao i mobing, imaju značajnu ulogu u nastanku sindroma sagorevanja na radu. Sindrom sagorevanja na radu (burnout) je dugotrajni odgovor na hronične emocionalne i međuljudske stresore koji su povezani sa radnim mestom.

Nastaje kao posledica neusaglašenih odnosa između zaposlenih ljudi s jedne strane i radne sredine, s druge. Tada energija prelazi u iscrpljenost, posvećenost u cinizam, efikasnost u neefikasnost, pa dobijaju karakteristike sindroma sagorevanja na radu i tada nastaje hroničan stres.

Simptomi sindroma sagorevanja

– Taloženje radnih obaveza i čest zaostatak

– Osećate napetost i počinjete da se brecate na kolege iako vam se to nikada pre nije dešavalo

– Počeli ste da mrzite jutro zbog zvuka sata koji vas podseća da je ponovo vreme da krenete na posao

– Sebe vidite bilo gde drugde, sem na poslu koji ste nekada obožavali

Faze nastanka sindroma

–  Odlazak na posao sa dozom uzbuđenosti, zanemarivanje svih ostalih segmenata života, idealizacija radnog mesta, kolega i vođe tima

– Propuštanje odmora i pretrpavanje poslom

– Teškoće u odnosima, prenošenje nezadovoljstva na porodicu

– Razočaranje koje osobu čini emocionalno ranjivom i nepoverljivom

– Povlačenje u sebe, izolacija, osećaj beznađa i telesno iscrpljivanje

– Poslednja faza je hronično nezadovoljstvo na poslu i demotivisanost, kao i ravnodušnost i gubitak vere u sebe ne samo kada je reč o poslu već i kada se radi o celokupnom vašem životu

Možda vas zanima

Krečenje predstavlja veliki izazov: Molera je sve manje, cene paprene i zakazuje se mesecima unapred

LinkedIn uvodi verifikaciju regrutera zbog silnih prevara

Srbija pravi listu deficitarnih zanimanja: Da li je ovo ključni korak ka rešenju problema?

Psi kao antistres terapija: Evo kako omiljeni četvoronošci pomažu vlasnicima



Izvor: Objektiv.rs, stetoskop.info