Fraza “prejedanje zbog stresa” nije samo fraza, već vrlo istinita pojava.
Konzumacija masne i zašećerene hrane, u kombinaciji sa stresnim raspoloženjem može da dovede do prejedanja.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Istraživači već godinama izvode nove zaključke o ovoj povezanosti, a sada je bliže objašnjeno šta se, zapravo, dešava.
Kratkoročno, stres može da utiče na smanjenje apetita, ali ukoliko je stres hroničan, dešava se upravo suprotno.
Nervni sistem šalje signale do nadbubrežnih žlezda, koje oslobađaju hormon kortizol, a on utiče na povećanje apetita.
Nakon stresne epizode, nivo kortizola se smanjuje, ali ukoliko je osoba pod četim stresom, kortizol može da ostane konstantno povišen.
Takođe, stres “bira” svoju omiljenu hranu.
Brojne studije su došle do zaključka da fizički ili emocionalni stres pospešuje unos namirnica punih masti ili šećera, a sve to upravo zbog povišenog nivoa kortizola i povećanog nivoa insulina.
Pokazalo se da ovakva hrana pomaže ljudima da priguše osećanje stresa i nudi im neku vrstu utehe.
Neka istraživanja pokazuju da se u većem procentu žene pod stresom okreću hrani, a muškarci alkoholu i cigaretama.
Naučnici sa Harvarda su dokazali da stres na poslu i ostali problemi imaju korelaciju sa viškom kilograma.
Oni su, takođe, utvrdili da količina kortizola koju osoba proizvede kada je pod stresom ima veze sa količinom kilograma koja se poveća, nakon što osoba u tom periodu pretera sa hranom.
Komentari (0)