Nekad, stvari su se pravile da bi trajale.
Danas, daj sve – odma’, sada, odma’… jer, nema se vremena za čekanje.
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
Nažalost, rezultat su instant rešenja. Patike, ako preguraju jednu sezonu, kao i odeća, a što se potroši, odmah se baca, te se čini da nikad nije bilo ovoliko otpada na sve strane. I kad kažemo otpad, misli se na plastiku i materijale koji nisu bio razgradivi.
Zato i ne čudi što “ziro vejst” ima sve više poklonika. Nulti otpad i reciklaža, kao stilovi života nisu jednostavni, ali postoje načini da svi doprinesemo i očuvanju prirode, a i da zaustavimo sebe u besomučnom trošenju novca na stvari, koje nam nisu ni potrebne.
Posmatrajte samo ovako: koliko njih dnevno prođe kroz kafiće, primera radi? Neka je to 50 ljudi, od kojih će barem 20 piti nešto na slamčicu. 20 pomnožite sa, pa barem 100 kafića, već je 2000 slamčica dnevno. A to je 2000 koje će završiti na otpadu, a potom možda i u okeanima i rekama.
Već smo žrtvovali dovoljno životinjskih vrsta, ne moramo žrtvovati i ostatak. I ne samo to, zagađenje vuče sa sobom i klimatske promene, a to dalje ima i svoje, i te kako loše strane.
No, da se vratimo na slamčice. Pitate se zašto i kako jedna slamčica, može da bude problem? Pogledajte sledeći video. I pazite, jer sadržaj može biti uznemirujuć za neke ljude.
Kuce i mace jesu slatke, ali nisu jedine životinje na planeti. A evo gde završe slamčice i ostali otpad. Ili se već zaboravilo na masovno izumiranje različitih vrsta korala (čija je uloga, izmeđuostalog i da prečišćavaju vodu), izumiranje mnogih vodenih vrsta životinja i mikroorzanizama (zbog porasta temperature vode) i mnoge slične situacije.
Iz ovog i mnogih drugih razloga, zero vejst je postao glavni moto i način života mnogim ljudima.
Ali, šta je tačno zero vejst?
Jednostavno rečeno: pametna proizvodnja i potrošnja i ponovna upotreba svih proizvoda, ambalaže i materijala, bez njihovog sagorevanja ili ispuštanja u zemlju, vodu ili vazduh, koji ugrožavaju životnu sredinu ili zdravlje ljudi.
Nulti otpad obuhvata više od uklanjanja otpada recikliranjem i ponovnom upotrebom. Fokusira se na rekonstrukciju sistema proizvodnje i distribucije, kako bi se smanjio otpad.
Uklanjanje otpada smanjuje zagađenje, a takođe može smanjiti troškove zbog smanjene potrebe za sirovinama.
Zašto deponije nisu dobar način rešavanja otpada?
Glavno pitanje deponija je vodonik-sulfid koji se oslobađa tokom prirodnog propadanja otpada. Studije su pokazale povezanost između veće stope smrtnosti od raka pluća, kao i drugih respiratornih oboljenja sa izloženošću vodonik-sulfidu, navodi se na Wikipediji.
Male životne promene doneće razlike
Setite se naših baka i njihovih mrežastih torbica, kad krenu u kupovinu. Umesto da svaki put uzmete novu kesu, ponesite pamučne torbe.
U Srbiji je već stupila na snagu odluka po kojoj su plastične kese zamenjene papirnim i onim od razgradivih materijala. Ako posmatrate to kao računicu – ako svaki drugi dan kupujete kesu, dok pazarite namirnice u prodavnici, to je u proseku 182 dana po 14 dinara. Odatle dobijamo 2548 dinara bukvalno bačenih na kese. Ako ovo praktikujete svaki dan, to je 5110 dinara godišnje, koji su otišli bespovratno. Čemu ona sve to? Čak i ako vam nije do očuvanja prirode (iako bi trebalo).
Male stvari čine promene.
Biorazgradive četkice, kao i pasta za zube koja dolazi u drugim oblicima umesto silikonskih i plastičnih tuba.
Pamučni tuferi, koji se mogu prati umesto vatiranih.
Neki restorani serviraju hranu u činijama koje su napravljene od lišća. Kakva ideja, zar ne?
Četke i češljevi od drveta, umesto od plastike.
Staklo pre plastike
Ali, bitno je napomenuti da zero vejst nije samo u tome da koristite reciklirano ili pravljeno od prirodnih materijala, već i kako koristite.
Pogledajte neke primere koji ukazuju koliko su promene lake, znače i za sredinu, a i za vaš novčanik.
Na prvom mestu, nije samo bitno kupiti nešto novo, što je od eko materijala, več koristiti ono što imate, dok može da se koristi.
Nekad je ključ u jednostavnim i malim promenama, poput kupovine sapuna u čvrstom obliku (jer mogu podjednako lepo da mirišu, ako ne i bolje), a ne one u plastičnim bocama, koje zaista, nakon što potrošite tečni sapun, ne možete ni za šta više iskorititi.
Umesto celofana i druge vrste folija, koristite papir presvučen pčelinjim voskom. Ne samo što je izuzetno savitljiv i pristaje svim veličinama posuda, već ga mođete i oprati pod mlakom vodom, koristeći blag deterdžent.
Umesto običnih sijalica, koristite led, koje duže traju, a umesto klasičnih baterija, koristite one koje mogu ponovo da se pune.
Takođe, ziro vejst se oslanja i na načine na koje čuvate ono što će vam biti potrebno. Umesto da malo – malo kupujete nove namirnice, bitno je da znate kako ih pravilno odlagati.
Voće i povrće nikada ne treba držati zajedno, jer voće nakon nekog vremena otpušta “gasove” koji čine da povrće brže vene. Sa druge strane, ukoliko, primera radi, želite da vam krompir duže traje, u posudu ili korpu u kojoj ga držite, ostavite svežu jabuku.
Kada je u pitanju luk, potrebna vam je stara (ali oprana) najlonska čarapa. Na ovaj način, luk može da vam stoji i do 8 meseci.
Da li vam se desilo da kupite vezicu peršuna, nane ili nekog drugog začinskog bilja, a da vam je zapravo trebalo samo par listova, dok ostatak uvene? Da se to ne bi dešavalo, zamrznite ga u malo maslinovog ulja. Zgodno i praktično, zar ne?
Ista je priča ukoliko kupite više limuna nego što vam treba. Iscedite ga i zamrznite i koristite po potrebi.
Ukoliko ste ljubitelj čajeva, umesto u kesicama, kupujte ga u rinfuzu. Ne samo što sprečavate suvišno korišćenje papira, već ćete i zasigurno dobiti čak boljeg ukusa. Jer, u čajeve u kesicama uglavnom ne ide samo lišće već i otpaci i slično.
Primera je mnogo, a jedino što je bitno je volja. Ne možemo promeniti sve u našim životima, ali možemo neke male stvari, jer, ruku na srce, ne želimo ni da mi, a ni da naša deca, rastu u svetu plastike, gde je zagađenje toliko da se napolje ne može bez maski.
Pogledajte još neke primere nultog otpada i pišite nam u komentarima, da li praktikujete ili bi praktikovali ovakav stil života?
Preuzimanje teksta ili delova teksta dozvoljeno isključivo uz navođenje izvora i linka ka stranici Objektiv.rs
Komentari (0)