Književnica Isidora Bjelica preminula je 5. avgusta, a svojim odlaskom ostavila je veliki trag na sve poštovaoce njenog lika i dela. Njena autentičnost zauvek će se pamtiti, ali bol u srcu uvek će ostati kod njoj bliskih ljudi. Jedna od njih je i pevačica Zorana Pavić koja je na sebe preuzela odgovornost da izvrši Isidorinu oporuku i organizuje posebnu ceremoniju ispraćaja, belu bajku.
Zorana je uz pomoć prijatelja i književničinih blishih ljudi proteklog vikenda na salašu u Subotici organizovala bajkovitu manifestaciju u Isidorinu čast. Vodeći se porukom koju je od Bjelice dobila nekoliko meseci pred njenu smrt, pevačica je stvorila bajku za, kako su je bliski ljudi zvali Isi, baš prema njenim žaljama.
Porodica neutešna: U Aleji zaslužnih građana položena urna Isidore Bjelice (FOTO)
Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – Objektiv.rs
“Pingvi dobih nalaz, ne deluje više j….. hemio, raste marker. Pokušaću još nešto, ali, po svemu sudeći, nema neke vajde. Elem, ne pišem ti da ti kukam jer u mom slučaju je to situacija koja je više dosadila i meni i Bogu i ljudima, nego htela sam nešto da te zamolim, Pingvi. Ja suviše volim ljude da bihih bilo kog gnjavila da se zlopati da ide na tako neprijatno mesto kao što je groblje, ili još, ne daj bože, neke smaračina akademije da se svi uguše od dosade – elem, pošto si ti na čudan način bolje od svih mojih prijatelja kapirala i moj senzibilitet i humor, ovlastila bih te za jednu stvar – da, kad odem u večna lovišta, organizuješ odličan “afterlajf parti” sa puno dobre muzike i treske i belim dres-kodom, jer ja sam Bjelica, a ne Crnica. Ti znaš sve koje sam volela, pa jest zahtevno, al’ j…ga, Pingvi, zapalo te. Volim te, evo ti i mejl i šifra mog Instagrama ako ti zatreba za afterlajf dernek ― napisala je Bjelica u poruci koju je poslala Zorani koja je po prolasku 40 od njene smrti ispunila ovu želju.
Tako je i bilo…
Na bajkovitom salašu okupili su se Isidorine bliske prijateljice, kao i njena sestra Maja Bjelica. Simbolično, baš kao što je i želela, svi su bili obučeni u belo i pustili su kao nebu bele lampione. Tokom večeri izvođene su Isidorine omiljene pesme šarenolikog repertoara, a veče je završeno tangom za Isidoru. Po zavšetku ove posebne, svečane večeri, pozvali smo Zoranu kako bismo videli da li su se sada osećanja slegla i emocije koje su bile u vazduhu tokom cele organizacije.
” Bilo je prelepo, onako kako je ona želela. Tema večeri bila je ljubav i svi smo je imali u srcu, čak i oni koji je lično nisu poznavali. Posebno mi je drago što je Isidorina sestra Maja smogla snage da dođe, jer porodici je ipak najteže. Pre početka dobila sam poruku i od Isidorine majke koja mi je rekla: Znam da će moja Dora da uživa “, to mi je mnogo značilo, drhtavim glasom rekla je Zorana za Objektiv.rs
Koliko su je ovladale snažne emocije zbog svega što je uspela da napravi, čulo se kroz svaku rečenicu koju je izgovarala:
“Isidorina želja bila je da napravimo derkek, kako je ona rekla u svom maniru. Rekla mi je da se poslednjih godina uz njeno ime vezuje samo priča o bolesti i da želi da je pamte po veselosti i ljubavi, a ne po tome. Odlučila sam da napravim prigodnu bajku baš na salašu i baš pod vedrim nebom. Tokom večeri, s obzirom na to da je bilo prohladno, a ja sam imala tanku bluzu, svi su me pitali da li mi je hladno? Rekla sam da nije i da osećam kao da imam temperaturu. Sve zbog neizvesnosti i napetosti da sve bude onako kako je ona želela i osećala sam zbog toga veliku odgovornost. Na početku sam se obratila lično Isi gledajući u nebo. Rekla sam da verujem da nas posmatra i da se sada kikoće dok nas vidi sve zajedno”, poručila je Zorana.
Pevačica se sa setom osvrnula i na početak poznanstva i zbližavanja sa književnicom tokom zajedničkog rada na jednom projektu, kojo doduše nije ugledao svetlost dana, ali su uspomene tokom rada na njemu zauvek ostale u njenom srcu.
“Snimale smo nekoliko dana po salašima i celoj Vojvodini, tako smo se dobro zezale i smejale. Jedna drugu smo navodile na to da budemo još duhovitije i zabavnije. Sa njom je uvek bilo puno smeha i zabave. Čak i nadimak koji smo jedna drugoj dale “Pingvi”, nastao je nakon mog lapsusa u jednoj emisiji kada sam govorila o pinginima na Severnom polu, a Isi me je ispravila i pitala zar oni nisu na Južnom? Tada sam samo mahinalno rekla, pa pingvini su svuda oko nas i site smo se na to nasmejale”, s osmehom je prepričala Zorana.
Nakon ove bajkovite večeri posvećene književnici Isidori Bjelici, jedno ostaje sigurno: Bila je posebna, drugačija, autentična…iza sebe ostavila je brojna dela, po kojima će je ljudi pamtiti, kao i po nekonvecionalnom oblačenju, uvek otkačenim šeširima i zaraznim smehom. Mogli ste da je volite ili ne volite, ali niste mogli da je ne primetite gde god da se pojavi.
M.J.
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)