U svakom zlu ima neko dobro kaže se u narodu. Je li moguće da to pravilo važi i za najveće prirodne katastrofe?
“Kad ih ne bi bilo, kada bi Zemlja samo primala energiju, a ne bi je trošila, eksplodirala bi. Zemljotres je u suštini bogom dan proces koji smanjuje električnu energiju u unutrašnjosti zemlje”. Nauka našeg jedinog eksperta UN za telekomunikacije mr Milana Stevančevića zanimljiva je baš koliko i naučna fantastika. Ona pokazuju da se sve “čita” u Sunčevom vetru. I naše glavobolje i nesanice i poplave i uragani.
A sve je počelo 1975. godine dok je istraživao elektomagnetne parametre jedne radio stanice, “nešto” je ušlo u prostor između njega i stanice koju je merio. U isto vreme odvijale su se kosmičke misije čija je hit vest bila otkriće Sunčevog vetra koji duva nezamislivim brzinama od 400 kilometara u sekundi.
“Pod uticajem ovih neverovatnih saznanja imao sam čudan osećaj nemoći i jeze. Znao sam da oko mene postoji “nešto” , a nisam znao šta je to. Prvo što sam pomislio bilo je da su to čestice Sunčevog vetra koje su probile odbrambeni štit megnetnog polja Zemlje. Shvatio sam da sam zakoračio u neki nov i nepoznat svet koji je i danas obavijen tajnom. To je svet nematerijalnih sila koje vladaju celokupnom Vaseljenom. A produkt njihovog dejstva je materijalan svet koji poznajemo. Posle mnogo godina ćutanja, odlučio sam da objavim rezultate elektromagnetnih istraživanja i to naročito onih koja nisu u skladu s važećim teorijskim postavkama”.
Milan Stevančević je zapravo pokazao svojim radom da se na Zemlji ništa ne može pokrenuti bez sile koja dolazi sa Sunca
Usledile su godine istarživanja tog fenomena, posrtanja i padova. Ipak dobioje priliku da svoj rad predstavi na plenarnoj sednici Međunarodnog konsultativnog komiteta CCIR-a specijalizovane agencije UN. Tog dana u Ženevi bio je sam pred 1200 eksperata celog sveta. Posle njegovog izlaganja javio se predstavnik nemačke delegacija pitajući se kako je ovaj rad uopšte mogao da dođe na plenarnu sednicu na visokom naučnom nivou, Stevančević je potonuo potpuno poražen. A onda grom iz vedra neba, javlja se Amerikanac i kaže da Nemac nije u praksi proverio teoriju gospodina Stevančevića jer da jeste znao bi da ona funkcioniše. Za njim ustaje Australijanac koji takođe kaže da teorija radi da su to utvrdili pre Amerikanaca i da zato traže da budu predsedavajući radne grupe za ulazak tog dokumenta u zvanični knjigu Ujedinjenih nacija. Bio je to prvi naučni doprinos Ujedinjenim nacijama Jugoslavije ili današnje Srbije koji je usvojen na 17. plenarnoj skupštini 1990. u Ujedinjenim nacijama. Njegov rad da ”Degradacija maksimalno upotrebljive osetljivosti zavisi od jačine signala” je zbog važnosti ušao u prvu knjigu studijske grupe Međunarodnog konsultativnog komiteta Međunarodne unije za telekomunikacije specijalizovane agencije Ujedinjenih nacija. Posle toga objavio je još dva rada i bio na preko 50 naučnih konferencija UN. Zato,oni koji osporavaju njegovu heliocentičnu elektomagnetnu meteorologiju, a koja upravo proizilazi iz ovog naučnog rada, nazivajući ga kvazi naučnikom jer osporava važeću meteorologiju ili ne znaju ili namerno previđaju njegovo prisustvo u samom vrhu zvanične svetske nauke. Milan Stevančević je zapravo pokazao svojim radom da se na Zemlji ništa ne može pokrenuti bez sile koja dolazi sa Sunca. Upravo je zbog toga otkrića posumnjao u tačnost zvanično meteorologije i seizmologije koje počivaju na subjektivnim tumačenjima.
Dijana Ivanović
Komentari (0)