Jedan od onih Srba muhamedanske vere koji je tokom života učinio mnogo za narod bio je Mehmed Spahić. Ljubav prema Srbiji i srpstvu mogao je nekoliko puta da plati i životom.
Mehmed Spahić je rođen 1855. godine verovatno u Mostaru ili okolini, još za vreme Osmanlijskog carstva.
Nakon završenog školovanja, postavljen je za imama u Mostaru, gde ga je zatekla Austrougarska okupacija. Mehmed Spahić je u velikoj meri isticao svoje srpstvo i pozivao muhamedance da se ne odriču srpskog porekla.
Austrougarska je u efendiji Spahiću videla velikog neprijatelja i protivnika planiranom formiranju nove bosanske nacije, tako da je efendija Spahić od samog dolaska vlasti dvojne monarhije označen kao neprijatelj države i sistema. Zbog toga je kasnije progonjen i osuđivan radi svog delovanja, prenosi korisnik Reddita Kardiakarest.
Nak0n ustanka u Bosni, Spahić se sa velikim brojem Srba muhamedanske vere našao u Beogradu koji je tada postao jedan od centara bosansko-hercegovačke emigracije.
Spahić je od austrougarskih vlasti bio primoran da se odrekne svoga srpstva. Izjava na koju je Spahić primoran govori o stavu i politici njenih naručioca, a ne samom stavu njenog autora. O duhu mostarskog efendije najbolje govore njegovi stihovi:
“Što pominješ prošlost meni, ta preda mnom jasno stoji.
Ja poznajem poreklo, praotaca, deda moji!
I ja čujem glase, što ih, s njina groba vetar vine:
Srbin budi čedo naše, ili proklet bio sine!”
Mehmed efendija Spahić je, iako slomljen od strane austrougarske vlasti i nateran da se deklarativno odrekne srpstva, doživeo duboku starost i umro 19. jula 1958. godine u 103 godini života, prenosi Vikipedija.
Ovo je Albanac koji je voleo Srbe: Toliko da je našoj vojsci dopustio nešto što NIKO drugi ne bi
Komentari (0)