Odmah nakon izbijanja epidemije kovida, većina zdravstvenih ustanova u Srbiji usmerena je prvenstveno na prijeme i lečenje zaraženih pacijenata. Za to vreme, pacijenti sa drugim bolestima izbegavali su preglede i kontrole zbog rizika od zaraze, dok su hitni slučajevi usmereni na Klinički centar Srbije i VMA.
Lekari različitih specijalizacija koji sada danonoćno rade u kovid bolnicama, za Objektiv su ispričali kako se sve “dovijaju” da pomognu svojim pacijentima, šta im teško pada u ovom momentu i na koje načine mogu da pomognu telefonskim razgovorom i pregledom preko vajbera i skajpa.
Imaju moj lični broj telefona
Svi moji pacijenti koje sam godinama lečio, prešli su u ne – kovid bolnice, dok sam ja ostao u kovid centru, priča sa Objektiv dr Srđan Marković, gastroenterolog iz jednog od najvećih kliničko-bolničkih centara.
“Ne mogu da se posvetim mladima sa inflamatornim bolestima creva, kojih ima puno. Oni najčešće dodatne preglede rade privatno, dok su u ustanovama u koje su premešteni čekali više nego inače”, kaže dr Marković.
Zbog toga se snalaze za načine na koji će terapija biti propisana, kaže naš sagovornik.
“Kada je to moguće, nekima sam preko telefona davao terapije, jer svi moji pacijeneti imaju moj lični broj telefona, neke od njih lečim godinama. Nije svaka stvar hitna, nekada je potrebna minimalna korekcija i to je u redu”, kaže dr Marković.
Skajp i vajber ne otkrivaju uzrok krvarenja
Preko pojedinih udruženja pacijeneta organizovani su čak i pozivi preko skajpa između lekara i pacijenta, ali tu je limitiran broj onih koji stignu na razgovor.
“Ja se trudim da ne gledam kada je radno vreme i da pomognem svima, ali teško je da sve tako funkcioniše na duže staze. U nedelju, kada je bio neradan dan, pet pacijeneta mi je slalo poruke i svoje nalaze na vajber”, kaže dr Marković.
A kada neki pacijent nazove i kaže da ima krvarenje, teško je procenti da li su u pitanju hemoroidi ili neka ozbiljna bolest.
“Treba pipnuti stomak, obaviti kolonoskopiju ili neki drugi pregled. Ja to ne mogu da obavljam nakon izlaska iz kovid bolnice zbog rizika i zbog toga može da se napravi neki propust, jer se radi u velikom broju pacijenata”, objašnjava doktor.
Mnogi nisu išli na kontole ili su odustali od terapije
Kada treba da se obuče skafander ne bežim od toga, ali potrebno je na duže staze odrediti kovid i ne – kovid lekare, kako ne bi šetali iz jednih ustanova u drugu, objašnjava gastroenterolog.
“Od perioda marta i aprila, bilo je sigurno mnogo ljudi koji uopšte nisu išli kod lekara, nisu obavljali dijagnostiku, ili prosto čekaju da se situacija završi, kako bi otišli na kontrolu. Mnogi pacijenti su odustali od terapije. Vreme će tek pokazati kakav će to udarac da bude na naš sistem”, objašnjava naš sagovornik.
Strepimo više nego pacijenti
Doktorka Svetlana Valjarević, otorinolaringolog iz KBC Zemun, kaže da najčešće pomaže pacijentima tako što joj pošalju nalaz, dok ona odgovori da li su propisana terapija ili antibiotik dobar za njihovo stanje ili nije. Ali, tu se “priča završava”.
“Nama koji smo u kovid sistemu teško pada kada ne možemo da odgovorimo pacijentima. To je osećaj bespomoćnosti. Često u odnosu na pacijenta znamo više i imamo više strepnje nego oni, jer oni često misle, sačekaćemo, nije problem”, kaže doktorka.
Ona im pomaže, u zavisnosti od situacije u kojoj se nalaze.
“Oni koji imaju upale uva, gnojne angine koje ne prolaze tako lako, najčešće moraju da kombinuju privatne ustanove i domove zdravlja, kako bi dobili terapiju što pre. Ipak, domovi zdravlja su trenutno takođe preopterećeni”, kaže dr Svetlana Valjarević.
Najgore sa onkološkim slučajevima
Kako kaže, u težim slučajevima neophodno je da se pacijenti prebace u druge klinike radi procene njihovog stanja.
“Najveći problem je sa pacijentima koji imaju ozbiljnije bolesti, kao što je karcionom grkljana, koji se u ranom stadijumu leče hirurški. Sada se oni kojima je ranije dijagnostikovan izraštaj na ustima, ždrelu, grkljanu i treba to da operišu, upućuju u Klinički centar Srbije ili VMA”, kaže dr Valjarević.
Kako kaže, oni koji najčešće zovu telefonom, jesu roditelji za svoju decu, koja su imala curenje uz nosa i zapušen nos, dok je smanjen broj slučajeva obraćanja za pomoć onih čije stanje nije hitno i tegobe prolaze nakon dan – dva.
Čekaju na bebu zbog terapije
Endokrinolog Jelica Bjekić Macut kaže da u KBC Bežanijska kosa koji je takođe pretvoren u kovid, postoji mnogo pacijenata koji su prebačeni u druge ustanove ili čekaju terapiju.
“Situacija sa dijabetičarima je jako nezavidna, jer su kontrole rizične, dok je s druge strane važno držati bolest pod kontrolom. Žene koje imaju problem sa štitnom žlezdom ili drugim endokrinološkim boelstima, a žele da ostanu u drugom stanju, u ovom periodu su takođe “na čekanju”, kaže dr Macut.
Autor: Aleksandra Vasić
Preuzimanje teksta ili delova teksta dozvoljeno isključivo uz navođenje izvora i linka ka stranici Objektiv.rs
Komentari (0)