Kada čujete ime Rastko Lupulović, to vam verovatno danas ništa ne znači. Međutim, starije generacije koje su slušale rok bend “Kanda, Kodža i Nebojša” znaju da je on činio deo prve postave ove grupe, gde je svirao električnu gitaru. Pored toga, Rastko je studirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a na klasi je bio sa Katarinom Žutić, Bojanom Maljević, Nenadom Jezdićem i drugima.
Ostvario je zapažene uloge u filmovima “Biće bolje” i “Paket aranžman”, a publika ga najviše pamti po liku Milančeta, dečka Ane Anđelić u seriji “Otvorena vrata”. Godine 1996. odigrao je svoju poslednju ulogu i dobio jednu od najprestižnijih glumačkih nagrada “Zoran Radmilović” na Sterijinom pozorju u Novom Sadu. Međutim, nekoliko godina ranije jedan događaj uticao je na to da se u njegovom životu sve promeni.
Naime, Rastko je sa svojim kolegom sa klase Nenadom Jezdićem prvi put posetio manastir Visoki Dečani 1992. godine i svoj život deli na period do tada i period od tada.
“Najbitnija stvar kod mene je moje obraćenje u hrišćanstvo. Sticajem okolnosti sam počeo da odlazim u crkvu. To mi je pomoglo da se spustim na zemlju iz nekih mistifikatorskih oblaka. Uopšte, hrišćanin pravoslavac je moje najbliže određenje. Osećam se zasićenim od roka i svega toga. Rok je negde u skladu sa opštim načinom života, opštom površnošću. Kad odem na Akademiju, izđuskam se i vratim se kući prazan i tup. Na liturgiju odem sa istim raspoloženjem, sa potrebom da doživim katarzu, ali kući dođem sređen i miran… U susretu sa verom i tradicijom dolaziš do harmoničnog razrešenja svojih nemira, a u rok životu dolazi do prikrivanja tih nemira ili potpunog otupljivanja svih emocija. Zato ljudi u roku izgube tu neku kreativnu crtu, istroše se, istroše se, istroše se…”, rekao je Rastko u jednom intervjuu koji je dao 1996. godine.
Iako su mnogi smatrali da je bio najbolji u svojoj klasi na FDU, te da mu se smeši blistava karijera, Rastko odlučuje da sve to ostavi iza sebe i u avgustu 1996. odlazi u manastir Visoki Dečani, gde se zamonašio i tada postaje jeromonah Ilarion. Tokom svog monaškog života završio je studije teologije, školu ikonopisa i naučio italijanski i albanski jezik.
U julu 2012. godine biva postavljen za igumana manastira Draganac, nedaleko od Gnjilana, gde se i danas nalazi.
V. T.
Komentari (0)