Bilo je trenutaka tokom pandemije kada sam osećao da me vara pamćenje. Siguran sam da se sjećam da su nam naučnici govorili da je drugi talas epidemije neizbežan. Mogu se zakleti da sam na konferenciji za medije video grafikon koji pokazuje zastrašujuću krivulju u obliku zvona koja prikazuje projekcije broja zaraženih u jesen, a još strašniju koja prikazuje projekcije za zimu. Siguran sam da sam čuo stručnjake kako nam objašnjavaju da će kovid-19 nestati samo ako stvorimo imunitet, odnosno kada se stekne imunitet krda, bilo prirodnim putem antitela ili vakcinom, piše Kristofer Snouden u svom komentaru za britanski The Telegraph.
Službeni dokumenti me uveravaju da ne ludim. Svega nekoliko minuta nakon sastanka Sejdža (op. a. SAGE je naučnici odbor koji savetuje britansku vladu tokom pandemije koronavirusa, a čiji su članovi tajni) u martu doznali smo ovo: Sejdž je bio jednoglasan u razmišljanju da će mere za potpuno suzbijanje širenja kovid-19 bolesti sigurno uzrokovati drugi talas.
Koliko znam, to je i dalje njihov stav. Suzbijanje zimskog virusa za vreme najsunčanijeg proleća moglo bi se pokazati kao ne baš veliko dostignuće. Najgore nam možda tek dolazi.
Svi u strahu čekaju zimu, ali ne i Švedska
Jedna će zemlja dolazak zime čekati sa znatno manje strepnje nego većina. Protekle nedelje, jedna studija je kazala da je 30 posto Šveđana stvorilo imunitet na virus. Ako im i imunitet krda pomogne kao mera u suzbijanju virusa tokom drugog talasa, švedski pristup, koji su mnogi osporavali i kritikovali, mogao bi se pokazati opravdanim.
Šveđani nisu išli u “lockdown”, a takav pristup Markus Karlson sa Univerziteta Lund u martu je proglasio “luđačkim eksperimentom”. Dr Sesilija Soderberg-Naukler sa švedskog instituta Karolinska optužila je vladu za “vođenje u katastrofu” i predvidela da će se zdravstveni sistem raspasti ako se ne uvede potpuno zatvaranje. Svaki model predviđao je eksponencijalni rast novozaraženih.
I dok je većina čovečanstva živela u karantinu, fotografije Šveđana koji se druže u restoranima i barovima činile su se kao nešto što dolazi iz druge dimenzije. Osim zabrane okupljanja više od 50 ljudi, život se u Švedskoj nastavio kao da epidemije nema. Deca mlađa od 16 godina nastavila su da idu u školu. Niko nije nosio masku. Ovo je, jasno, bilo samo zatišje pred buru.
Kritičari švedskog modela sada se pozivaju na sreću
Katastrofa nikad nije stigla. Kao i u većini evropskih zemalja, Švedska je vrhunac u broju umrlih od kovida-19 dostigla u prvoj polovini aprila, nakon čega je usledio stabilan pad. Kako prikazuje grafikon, uzorak smrtnosti ne razlikuje se od uzorka smrtnosti velikog broja drugih evropskih zemalja, koje su uvele masovna zatvaranja. Dnevni broj umrlih u Švedskoj retko je prelazio dvocifrene brojke i stabilizovan je ispod 30 umrlih dnevno još od sredine juna. Kao i u Velikoj Britaniji, polovina smrtnih slučajeva veže se za domove za starije, dok je dve trećine umrlih imalo 80 ili više godina.
Jednom kad je postalo jasno da su se proročanstva katastrofe pokazala pogrešnim, kritičari švedskog pristupa koronavirusa su se okrenuli post-hok racionalizaciji. Navodili su da je Švedska imala sreće zbog niske gustine naseljenosti i visoke stope domaćinstava sačinjenih od jedne osobe. Neki su tvrdili da je društveno distanciranje prirodni deo švedske kulture ili da Šveđani nisu dovoljno razgovarali da bi se prenele kapljica virusa. Nešto od toga bilo je istina, a dobar deo glupost, ali ništa od toga nije spomenuto u martu, kada je rečeno da je Švedska osuđena na propast.
Ciljevi zatvaranja sada su mnogo drugačiji
Sada se smatra nezgrapnim upoređivati Švedsku sa Velikom Britanijom, Italijom, Španijom ili bilo kojom drugom državom koja je imala višu stopu smrtnosti. Dozvoljeno je samo upoređivati je s neposrednim susednim zemljama, gde je stopa smrtnosti niža. Spomenite Veliku Britaniju ili, ne daj Bože, Belgiju (koja se zatvorila nedelju dana nakon Velike Britanije i ima najveću stopu smrtnosti od koronavirusa na svetu) i odmah će vam reći da su trebali da posegnu za zatvaranjem mnogo ranije.
Ciljevi su se stoga promenili. Svrha potpunih zatvaranja više nije zaštita zdravstvenih sistema, nego prevencija smrti pod svaku cenu. Novi Zeland je zasad uspeo da iskoreni virus, ali se zbog toga pozdravio sa svojom najvećom izvoznom industrijom – turizmom – koja uključuje deset posto njegove ekonomije i 14 posto ukupne radne snage.
Izolovan od ostatka sveta, Novi Zeland je sada zatvorenik koji zavisi od vakcine, koja se možda nikada neće pronaći.
Australija je mislila da je porazila virus, ali delovi države Viktoria su ponovno zatvoreni nakon što su otkriveni novi slučajevi. Virus se razbuktao i u Sjedinjenim Američkim Državama, Izraelu i Južnoafričkoj Republici. Pobeda u borbi protiv prvog talasa može se okarakterisati kao invazija na Irak, samo uvod u dugotrajni rat koji svojim trajanjem samo troši još više života i novca.
Ako vakcina dođe do jeseni, Švedska će izgledati kao netaknuta pandemijom
Ako i postoji nada za izbeći drugi talas, onda ona leži u praćenju kontakata. Međutim, aplikacija NHS (britanskog sistema zdravstva) “Test and Trace” nije se pokazala delotvornom, teško da i hoće do leta, a kamoli tek do zime. Trgovine će i daje biti suočene s krnjim pravilima o društvenom distanciranju i – najgore od svega – strahu građana od izlaska van.
Prema anketi “Super Saturday-a”, samo pet posto Britanaca je izašlo u pab proteklog vikenda. Svega 21 posto Britanaca oseća se sigurno da jede u restoranu.
A šta s troškovima svega toga?
Švedska neće zaobići globalna recesija koja sledi. Njen BDP očekuje pad od 5,3 posto ove godine. Ali BDP Eurozone očekuje pad od 8,7 posto, Velike Britanije 9,7 posto, više od deset u Italiji, Francuskoj i Španiji.
Švedska nije zatvorila svoje škole. Nije zatvorila svoje građane u kućne pritvore. Ako vakcina krene u proizvodnju do jeseni, Šveđani će izgledati bezobzirno.
Ali to se neće dogoditi, a zima dolazi.
Komentari (0)