Sigurno ste mnogo puta bili u situacijama gde se u društvu nalazi osoba koja želi pažnju po svaku cenu, a da je pritom prilično izveštačena.
Smeje se naglas, iako ništa nije smešno, konstantno se trudi da svi gledaju u nju/njega.
Govore ono za šta veruju da drugi žele da čuju.
Postoje tri parametra na osnovu kojih se mogu prepoznati autentični ljudi, za koje je veća verovatnoća da će uživati u svojoj samoći i da iz nje mogu da izvuku korist za sebe, za razliku od lažljivaca.
Verovatno lako možete da prepoznate ljude koji su izveštačeni: Smeju se preglasno šalama koje zapravo nisu smešne, govore stvari za koje znate da u njih ne veruju, već ih izgovaraju zato što misle da će se svideti drugima, ili da će se svideti onima koje pokušavaju da impresioniraju. U tome se često previše trude. Naravno, svima nam je stalo do toga šta drugi ljudi misle, čak iako govorimo da nije tako. Međutim, ljudi koji su autentični vole da budu u svojoj koži, pa i sami sa sobom i ne brinu da će biti usamljeni.
Oni cene svoje vreme i imaju od njega korist. S druge strane, istraživanje je pokazalo da, oni koji u životu igraju lažnu ulogu zapravo ne vole da budu sami sa sobom.
Kako prepoznati autentičnu osobu?
“Učila sam o psihologiji istinskog uživanja u samoći od Thuyvy Nguyen, socijalne psihološkinje sa Univerziteta Durham u Velikoj Britaniji”, kaže psihološkinja dr Bela De Paulo za Psychology Today. Dodaje da Nguyen meri autentičnost Indeksom autonomnog funkcionisanja, koji uključuje tri grupe izjava:
Evo tih grupa i primera tvrdnji koje važe za te ljude
Podudarnost: Vaši postupci su u skladu sa onim što jeste
Moje odluke predstavljaju moje najvažnije vrednosti.
Moji su postupci su u skladu sa osobom koja zapravo jesam.
Moje celo ja stoji iza važnih odluka koje donosim.
Otpor: Manje ste otporni na pritisak i kontrolu drugih
Verujem u određene stvari, tako da ću se i drugima svideti.
Radim stvari da se ne bih osećao loše.
Pokušavam da manipulišem sobom da radim određene stvari.
Znatiželja: Zanimaju vas sopstvena osećanja i reakcije, čak i one komplikovane
Zanima me zašto radim ono što radim.
Duboko sam znatiželjan kada reagujem sa strahom ili teskobom na događaje u mom životu.
Volim da istražim svoja osećanja.
Nguyen veruje da će ljudi koji odgovaraju ovim opisima biti ljudi koji istinski uživaju da provode vreme sami sa sobom. Njihova samoća je nešto u čemu i sami uživaju.
Kako znamo da autentični ljudi zaista vole da budu sami, a ne da beže od drugih?
Nguyen i njene kolege su ispitali ljude koji su neposredno pre toga proveli neko vreme sami, ispitavši ih zašto su to uradili. Oni koji su zaista cenili i uživali u samoći usaglasili su se sa izjavama kao što su ove:
– Bilo mi je prijatno da budem sam/a
– Bio/la sam sam/a jer je vreme za sebe važan deo mog dana
– Bio/la sam sam/a jer je samoća jedna od stvari koje cenim u svom životu
Takvi stavovi predstavljaju ono što Nguyen naziva “autonomijom samoće”. To vreme je vaš izbor i želite da provedete vreme sami iz pozitivnih razloga, a ne zato što vas neko na to prisiljava.
U četiri studije, Nguyen i njene kolege Neta Vainstain i Ričard Rajan su prvo tražili od učesnika da ispune ankete o nekoliko lestvica ličnosti. Indeks autonomnog funkcionisanja (merenje autentičnosti) je uvek bio jedna od njih. Introverzija je uvek bila druga. Ponekad su bile uključene i druge mere. Zatim su učesnici odgovarali na ankete, svaki dan između 5 i 14 dana. Uvek se ispitivala “autonomija samoće”.
U sve četiri studije autentični, autonomni ljudi su rekli da su provodili vreme sami jer su uživali u njemu i jer vole da imaju vreme za sebe. Neuverljivi ljudi, koje možemo da nazovemo i lažljivcima, obično nisu bili sami zato što su to želeli. Bilo je manje verovatno da će vreme koje su proveli sami sa sobom za njih biti važno ili korisno.
U dve studije, Nguyen i njene kolege su pitali učesnike o drugim razlozima za to da provode vreme sami, a poseban akcenat su stavili na izbegavanje drugih ljudi. Učesnici je trebalo da navedu koliko se slažu sa izjavama kao što su ove:
Danas sam želeo da budem sam, a ne sa drugima.
Danas sam imao snažnu želju da se odvojim od drugih, da budem sam.
Takve vrste osećanja ukazuju na “sklonost ka samoći”. Ti ljudi žele da budu sami, ali ne nužno zato što istinski uživaju i cene svoju samoću.
U obe studije, autentičnost nije imala nikakve veze sa takvom sklonošću samoći. Autentični ljudi nisu ni manje ni više želeli da pobegnu od drugih. Pokazalo se da oni vreme samoće umeju da cene bez obzira na to jesu li introverti ili ekstroverti.
Nguyen je u svojim istraživanjima izmerila introverziju, pitajući učesnike kako vide sebe.
Kao introverti su definisani oni koji sebe ne vide kao pričljive, aserativne ili osobe pune energije. Za njih je verovatnije da će se smatrati rezervisanima, tihima, stidljivima ili inhibiranima. Pokazalo se da introverti nisu imali veću ili manju verovatnoću da uživaju u samoći u odnosu na ekstrovertne ljude, koji su otvoreni i pričljivi. Ukratko, možete biti odvažni, otvoreni, puni energije i zabavni u društvu, a da još uvek jako želite i cenite da provoditi vreme sami sa sobom.
Čini se da je važno da li ste vi autentična osoba koja ne doživljava olako pritiske ili očekivanja drugih ljudi, ili pokušavaju da vas kontrolišu. Ako ste autentični i autonomni, verovatno istinski uživate u svom vremenu.
Ali, zašto bi znatiželja o sebi imala veze sa tim da li volite da provodite vreme sami? Karakteristike merene indeksom autonomnog funkcionisanja uključuju više nego samo autentičnost i otpornost na društvene pritiske. Ljudi koji su dispozicijski autonomni su takođe znatiželjni o sopstvenim emocionalnim iskustvima.
Autonomni ljudi se obično slažu sa tvrdnjom: Duboko sam znatiželjan kada reagujem sa strahom ili teskobom na događaje u mom životu”. Ali, čak i kad ih život “uznemiri”, oni ne pokušavaju da pobegnu od sopstvenih misli ili emocija. Oni sede sa tim neprijatnim osećajem, sami, i pokušavaju da shvate šta sve to znači.
Neki naučnici veruju da postoje različite vrste introverzije, a vrsta druženja su samo deo njih. Džonatan Čik i Dženifer Grims su, na primer, opisali su nekoliko različitih vrsta introverta (o kojima se ovde raspravljalo ), uključujući “introspektivne introverte”. Introspektivni ili razmišljajući introverti su saglasni sa tvrdnjama kao što su:
Imam bogat, složen unutrašnji život.
Uopšteno obraćam pažnju na svoja unutrašnja osećanja.
To zvuči kao znatiželja autonomnih ljudi. Možda je istinsko uživanje u samoći samo društvena vrsta introverzije, zaključuje Bela De Paulo i dodaje da se ovim istraživanjima može objasniti i kako razumeti ljude koji su samci u srcu.
Komentari (0)