Žene u srpskim selima rade od jutra do mraka, vrlo često bez slobodnog dana u nedelji i godišnjeg odmora. Na njihovim leđima najviše je obaveza, ali i pored toga, tek svaka šesta je u katastar upisana kao vlasnica imanja. Međutim, pojedine žene na selu su za svoj vredan i predan celodnevni rad, od svojih muževa ipak dobile priznanje i postale nosioci poljoprivrednih domaćinstava.
“Pre dvadeset godina sam ostala bez posla i počela sa mužem da se bavim stočarstvom na porodičnom imanju. Nedostajale su mi godine do penzije, tako da kao vlasnica imanja uplaćujem penzijsko-osiguranje. Posla ima puno, od jutra do mraka, naročito u ovim mesecima, ali ne žalimo se. Ko hoće da radi, uvek ima šta”, rekla je Branka iz sela Lipnica za RINU.
Nove analize NALED-a pokazale su da u seoskim sredinama 84 procenata žena nema nikakvu nepokretnost na svoje ime. U skoro svim diomaćinstvima i dalje se pitaju muškarci, a razloge za to mnogi vide u porodičnm odnosima i patrijahalnoj sredini.
“Verovatno je moj muž liberalniji od ostalih i prepustio mi je domaćinstvo. Uvek sam imala njegovu podršku i nismo delili poslove isključivo na muške i ženske, već smo sve radili zajedno”, kaže Branka.
Evropska unija kroz svoje programe ulaže skoro 175 miliona evra u poljoprivredu Srbije, a iz državnog budzeta takođe se izdvajaju milioni dinara za podsticaj žena. Ipak, pored svih ovih beneficija, njima je potrebnija podrška ukućana i muškaraca sa kojima žive, kako bi žena poput Branke, na koju se vodi porodično imanje, bilo sve više širom Srbije.
Komentari (0)