Na pola puta između Užica i Požege, u ravnici reke Đetinje, smešteno je jedno od najlepših sela Srbije. Čist vazduh, nedirnuta priroda, prostrane livade bogate lekovitim biljem, pećina sa najvišim ulazom na Balkanu i jedinstvena grnačarija, krase selo Zlakusa.
Zovu ga i “selo grnčara”, jer meštani ne dozvoljavaju da stari zanat ode u zaborav, a zemljane posude koje proizvode po jedinstvenoj recepturi neki zovu “srpski cepter”.
U Zlakusi se na jedinstven način, od posebnih materijala (gline i kalcita) već tri veka ručno izrađuju zemljani lonci i druge posude, na ručnom grnčarskom kolu uz pečenje tih posuda na otvorenoj vatri, pa se to umeće prenosi sa oca na sina. I danas majstori grnčari prave svoje proizvode, kao što su to radili njihovi davni preci. Jela pripremljena u zlakuskoj grnčariji imaju poseban ukus.
U ovom selu je i najlepša srpska avlija – Terzića avlija
Mali deo ponude Etno parka Terzića avlija iz Zlakuse kod Užica #mojaSrbija #OdmorNaSelu pic.twitter.com/bGOf0gupYk
— Selo.rs (@SelaSrbije) August 15, 2015
To je zapravo, etno-park koji čuva tradiciju i narodno stvaralaštvo, zanate koji su se prenosili sa kolena na koleno. U dvorištu su tradicionalna srpska kuća sa letnjikovcem, brvanarama gde se sirilo mleko, pekao hleb, tu je i bunar i još mnogo toga što podseća na staru srpsku avliju.
Potpećka pećina
Na obližnjem brdu iznad Zlakuse, nalazi se spomenik prirode – Potpećka pećina. Prepoznatljiva je po najvišem pećinskom ulazu na Balkanu, visokom oko 50 metara. Dugačka deset kilometara, ali je posetiocima za razgledanje dostupno samo 555 metara u kojma se nalaze tri dvorane.
Ovaj najznačajniji speleološki objekat jugozapadne Srbije pun je pećinskih ukrasa neobičnih imena Samac, Čika Ljuba i njegove mačke, Orao na steni…
Iz ove pećine ističe reka Petnica, na kojoj u Srbiji ima najviše ribnjaka.
Kako je ZLAKUSA dobila ime
Postoji nekoliko priča i legendi o tome kako je selo dobilo ime. Jedna od njih koja se najčešće čuje i koja ima najviše argumenata potiče još iz vremena Turaka.
Naime, delom teritorije današnjeg sela prolazili su turski karavani, utabanim rimskim putevima, a puni robe i dukata, što je uvek privlačilo pažnju hajduka. Upravo, najzgodnije i omiljeno mesto hajducima za prepad na prolazeće karavane bila je jedna kosa (prevoj) u današnjem ataru sela. Pošto su napadi na turske karavane na tom mestu učestali upravo prilikom prelaska preko te kose, Turci, zazirući upravo od tog mesta nazvaše tu kosu po zlu, odnosno “zla kosa”. Vremenom, prilikom izgovora i nepreciznog tumačenja došlo je do prelaska glasa “o” u glas “u” i odatle današnji naziv sela ZLAKUSA.
Po drugoj legendi na teritoriji današnjeg sela postojao je jedan han gde su turski karavani pravili predah putujući iz Carigrada ka Dubrovniku. Pred tim hanom ih je uvek dočekivalo jedno kuče lajući na konje, zlo i kuso kako su ga Turci opisivali i dadoše ime celom selu po tom kučetu.
U ovom srpskom mestu STANUJE VINO, na goste utiče poput magije (FOTO+VIDEO)
Od Baje i lešnika, do Francuza i vinograda: Ovako su neka naselja i gradovi u Srbiji dobili imena
Izvor: Objektiv.rs
-
Trenutno nema komentara. Budite prvi koji će komentarisati!
Komentari (0)