Od vanrednog stanja 1.450 nesreća u Srbiji: Da li treba dodatno ograničiti brzinu?

I vikend za nama obeležile su tragedije u kojima su stradale čitave porodice

auto-put
FOTO/TANJUG/DUSAN ANICIC

Na putevima Srbije od ukidanja vanrednog stanja dogodilo se, prema podacima MUP-a, ukupno 1.450 saobraćajnih nesreća. Poginule su 23 osobe, 11 vozača, četvoro pešaka i osmoro biciklista i motociklista.

I vikend za nama obeležile su teške nesreće u kojima su stradale čitave porodice. Sudeći po statistici, gotovo svakodnevni apeli da se poštuju ograničenja brzine i uslovi na putevima nemaju veliki uticaj na učesnike u saobraćaju.

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja kaže da su se ljudi tokom vanrednog stanja navikli na manji broj vozila i pešaka.

Dvotočkaši na udaru

“Sada se polako vraćamo u normalu. Moramo da shvatimo da od nervoze, žurbe, neke ljutnje u saobraćaju ne možemo da imamo korist, već samo štetu”, rekao je Okanović za RTS.

Među stradalima je čak osmoro vozača dvotočkaša.

“Početak sezone je uveliko u jeku i s dolaskom lepog vremena sve je više dvotočkaša, zato molim vozače automobila, autobusa i kamiona da obrate pažnju na njih, da shvate da su oni takođe u saobraćaju i da su potpuno ravnopravni učesnici“, poručio je Okanović.

Pojasevi spasavaju život

Primetan je i veći broj čeonih sudara, a Okanović navodi da su prelasci na levu stranu kolovoza jedan od najčešćih uzroka nesreća.

“Vozila prelaze na levu stranu iz više razloga – gledanje u mobilni telefon, pokušaj preticanja, zdravstveni problem vozača”, ističe Okanović i dodaje da se jako teško izbegavaju takvi sudari, ali da ukoliko se koriste sigurnosni pojasevi i na prednjim i na zadnjem sedištu velike su šanse da se preživi čeoni sudar.

“Posebno skrećem pažnju roditeljima da se nipošto ne igraju životima svoje dece, već da vežu dete sigurnosnim pojasem i da ukoliko je niže od 135 centimetara prevoze dete u bezbednosnom sedištu”, zaključio je Okanović.

Richard Allen/Flair Talent / ImageSource / Profimedia

Iskustva iz sveta

Neke zemlje u Evropi su smanjile brzinu na auto-putevima na 100 kilometara na čas i ograničile brzinu na 30 kilometara na sat u gradovima, a Okanović kaže da države koje imaju najbolje rezultate u oblasti bezbednosti saobraćaja u Evropi su upravo one koje imaju niža ograničenja – Švedska, Norveška, Velika Britanija.

“Tamo su ograničenja na auto-putevima 110, odnosno 112 kilometara na čas. U mnogim gradovima postoji inicijativa da se dozvoljena brzina smanji na 30, odnosno 40 km/h. Međutim, tu je prosto pitanje gde naći balans između rizika i nekih drugih potreba za efikasnim odvijanjem saobraćaja”, naglašava Okanović i dodaje da ukoliko se takva inicijativa bude razmatarala struka će dati svoj odgovor.

Izvor: RTS

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

Ostavi komentar

Ostavite komentar