Deset puta ste ponovili istu rečenicu. Dete se bacilo na pod zbog pogrešne grickalice, a u parkingu je potrčalo na suprotnu stranu. Pogledi prolaznika govore da ste verovatno nešto propustili.
Stručnjaci za razvoj dece imaju sasvim drugačije objašnjenje. Većina takvih scena nije znak lošeg vaspitanja, već posledica toga što se mozak malog deteta još razvija. Zato mnogi sa razumevanjem tog razvoja menjaju pristup,umesto da očekuju samokontrolu koju dete još ne može da pruži, trude se da sami budu mirni oslonac.
Deo mozga koji se najkasnije razvija
Reč je o delu mozga iza čela, koji se naziva prefrontalni korteks. On je zadužen za planiranje, kontrolu impulsa, odmeravanje posledica i smirivanje jakih osećanja. Prema dostupnim izvorima, to je poslednji deo mozga koji sazreva i nastavlja da se razvija do sredine dvadesetih godina.
Drugim rečima, trogodišnjak nije lenj ni tvrdoglav, kada ne može da se zaustavi. Veština koju od njega tražimo još nije izgrađena. Ona se razvija postepeno, od najranijeg detinjstva.
Harvardski centar za razvoj deteta (Center on the Developing Child), jedan od najcitiranijih izvora u ovoj oblasti, navodi da su veštine samoregulacije, poznate kao izvršne funkcije, spor proces koji počinje u detinjstvu, traje do rane odrasle dobi i oblikuje se iskustvom. Drugim rečima, one se ne rađaju sa nama, već se grade kroz vežbu i podržavajuće odnose.
Koliko su napadi besa zaista česti
Napadi besa nisu retkost, već gotovo pravilo. Najpoznatije istraživanje na tu temu objavili su 2003. godine u časopisu Journal of Developmental and Behavioral Pediatrics Majkl Potegal i Ričard Dejvidson. Analizirali su opise roditelja za 335 dece starosti od 18 do 60 meseci. Utvrdili su da napade besa ima 87 odsto dece od 18 do 24 meseca, 91 odsto dece od 30 do 36 meseci i 59 odsto dece od 42 do 48 meseci. Prema ranijim opisima istih autora, napadi besa viđeni su i u raznim kulturama sveta, uključujući i zajednice lovaca-sakupljača.
Američka akademija za dečju i adolescentnu psihijatriju (AACAP) navodi da svako malo dete povremeno doživi napad besa, a da mnoga imaju bar jedan dnevno. Takvi napadi kod male dece obično traju od dva do 15 minuta. Većina je ipak kraća, u istraživanju Potegala i saradnika tri četvrtine napada trajalo je pet minuta ili manje, a najčešće između pola minuta i minut.
Šta stoji iza napada
Dečji napadi besa obično nisu planirani ispadi, već izraz frustracije, besa ili nelagodnosti. Zdravstveni izvori navode da deca lakše pucaju kada su umorna, gladna, bolesna ili uzbuđena i kada im se naruši uobičajeni raspored dana. Dodatni problem je to što mala deca često nemaju dovoljno reči da kažu šta osećaju, pa ono što ne mogu da izgovore izlazi kao plač i vika.
Zato rane godine donose i novu potrebu za samostalnošću. Tokom druge godine dete otkriva da ima sopstvenu volju, što se često vidi kao stalno “ne”, a ta želja za kontrolom češće se prelama kroz bes.
Šta pomaže u trenutku napada
Preporuke stručnih organizacija su iznenađujuće sličan. AACAP savetuje da roditelj ostane miran, mirnim glasom kaže koje ponašanje mora da prestane i šta će se desiti ako se nastavi. Bolnica Johns Hopkins All Children’s savetuje da roditelji ostanu mirni, uz naglasak da je to važno i kada je situacija neprijatna jer se dešava među ljudima. Ako napad postane agresivan, usmeren na dete, drugu osobu ili stvari, roditelj mora da interveniše.
Američke zdravstvene ustanove upozoravaju i na dve stvari koje se često rade pogrešno. Svaka pažnja, čak i negativna, kao što su ukor ili svađa, može da produži napad. Nikada ne treba udarati ili šamarati dete zbog napada besa.
Šta pomaže pre napada
Najbolje je sprečiti napad pre nego što počne. Bolnica Johns Hopkins savetuje da se detetu da upozorenje od pet minuta pre prelaska na drugu aktivnost, na primer kad treba da prekine igru. Pomaže i da se detetu, kad god je moguće, ponude dva izbora umesto jednostavnog “ne”. Odmor od 15 do 20 minuta u isto doba dana, na primer uz čitanje priče, takođe može da spreči napade. Dosledna pravila i predvidiv dnevni ritam, smanjuju potrebu za borbom oko svake sitnice.
Kada je razlog za brigu
Napadi besa su normalni, ali postoje znaci na koje treba obratiti pažnju. Prema preporuci Američke akademije za pedijatriju, koju prenosi zdravstveni sistem Univerziteta Florida, treba pozvati lekara ako napadi postanu gori posle četvrte godine, ako dete povređuje sebe ili druge ili uništava stvari, ili ako zadržava dah, naročito ako pada u nesvest. Univerzitet Mičigen savetuje razgovor sa pedijatrom ako svaki napad traje duže od 10 minuta, ako dete često gubi kontrolu ili ako se neko povredi. Vreme za stručnu pomoć jeste kada su napadi teški, dugi i javljaju se više puta dnevno, ili kada dete starije od pet godina i dalje redovno ima napade.
Komentari (0)