Zarađivati ležeći zvuči kao san, ali stvarnost je znatno složenija. Nemački vazduhoplovni centar (DLR) tražio je dobrovoljce za studiju koju sprovodi zajedno sa američkom svemirskom agencijom NASA. Dvanaestoro učesnika provodi 88 dana u DLR-ovom centru u Kelnu, a 60 dana od toga leži u krevetu. Nagrada za završen program iznosi 18.000 evra, što je, u zavisnosti od kursa, oko 20.000 dolara.
Plaćeno je celokupno učešće, a ne samo ležanje. Ukupno trajanje od 88 dana obuhvata pripremu pre ležanja i dve nedelje rehabilitacije posle njega, a prema DLR-u, obavezni su i pregledi tri meseca po završetku kampanje.
Zašto glava mora biti niže od nogu
Krevet je nagnut za šest stepeni, tako da je glava niže od stopala. Edvin Mulder, rukovodilac studije u DLR-ovom Institutu za svemirsku medicinu, objašnjava da se pod tim uglom telesne tečnosti pomeraju gotovo isto kao kod astronauta u svemiru. Bez sile gravitacije više tečnosti odlazi u gornji deo tela, a manje u noge. Posledice su, prema DLR-u, povećan pritisak u lobanji, gubitak mišića i kostiju, oslabljen osećaj za ravnotežu i promene u radu srca i krvnih sudova.
Šta se zapravo istražuje
Studija se zove “Sensorimotor Countermeasures Study“ (SMC), a bavi se sposobnošću koordinacije posle dugih svemirskih misija. Tokom boravka u bestežinskom stanju, odnos između čula, kao što su sluh, vid i dodir, i pokret, poput hodanja ili hvatanja, može da se poremeti. Andrea Niče iz DLR-a. daje jednostavan primer,nešto tako obično kao što je podizanje noge da bi se prešlo preko kamena može postati problem.
To je važno zbog budućih misija na Mesec i Mars. Astronauti koji se vrate na Zemlju odmah dobijaju pomoć tima koji ih vadi iz kapsule. Na Mesecu ili Marsu takve pomoći ne bi bilo, pa bi vrtoglavica i posrtanje mogli da ugroze misiju.
Učesnici su nasumično raspoređeni u četiri grupe. Prva trenira osećaj za položaj tela u takozvanom “gravitacionom krevetu“, simulatoru u kom lebde na vazdušnom jastuku, dok su im stopala vezana za nagnutu dasku tako da imaju utisak da stoje. Druga radi vežbe snage i izdržljivosti. Treća dobija električne impulse za podsticanje mišića. Četvrta samo leži i ne radi ništa. Mulder naglašava da je ta kontrolna grupa naučno veoma važna, jer pokazuje šta se dešava kada se izostavi svaki trening.
Život u horizontali
Sve se radi ležeći: ishrana, higijena, odlazak u toalet, pa i slobodno vreme. Obroci su sveže pripremljeni i odmereni u gramima i mililitrima. Učesnici ne smeju da napuštaju prostorije centra tokom svih 88 dana, ali ih u krevetu mogu prebaciti iz jednokrevetnih soba u zajedničku prostoriju radi društvenih igara ili gledanja televizije. Svakodnevno prolaze medicinske preglede i eksperimente.
Prema švajcarskom portalu bluewin, rutina se brzo uhoda. Jedan iskusni učesnik rekao je da posle četiri do šest dana sve “funkcioniše“. Neki su tokom ležanja čak završavali master rad, učili ili vodili razgovore za posao. Najteži su prvi dani, a posle 60 dana sledi višenedeljna rehabilitacija.
Uslovi su strožiji nego što se pretpostavlja, starost od 24 do 55 godina, visina od 1,53 do 1,90 metara, indeks telesne mase od 18 do 30. Kandidati moraju biti zdravi, nepušači i dobro govoriti nemački. Izbor ima nekoliko faza: upitnik na internetu, onlajn informativni sastanak, psihološke procene, telefonski razgovori, prvi lekarski pregledi u Kelnu i dan provere.
Tradicija duga skoro četiri decenije
DLR ovakve studije sprovodi od 1980-ih. Prva je izvedena 1988. godine, kao priprema za misiju D-2, kada je šatl Kolumbija u orbitu odneo dvojicu nemačkih astronauta, Ulriha Valtera i Hansa Šlegela, na deset dana. NASA je 2019. godine zajedno sa Evropskom svemirskom agencijom i DLR-om sprovela studiju AGBRESA sa 24 učesnika, u kojoj se ispitivala veštačka gravitacija kao zaštita od posledica bestežinskog stanja.
Mulder učesnike naziva “zemaljskim astronautima“. Kako kaže, tokom tri meseca oni postanu čvrsto povezana zajednica, a mnogima je posebno to što učestvuju u studiji važnoj za uspeh budućih misija.
Komentari (0)