Menstrualna krv decenijama je bila tema o kojoj se ćutalo, i u svakodnevnom životu i u laboratorijama. Danas je sve više naučnika posmatra kao dragocen biološki materijal. Reč je o njenom potencijalu u regenerativnoj medicini, oblasti koja traga za načinima da se oštećena tkiva obnove ili zamene.
Žena koja je pronašla matične ćelije u materici
Jedno od najvažnijih imena u ovoj priči je profesorka Karolin Garget iz australijskog Hudson instituta za medicinska istraživanja. Ona je 2004. godine prva na svetu otkrila dve različite vrste matičnih ćelija u sluznici materice, poznatoj kao endometrijum.
Matične ćelije su svojevrsni “zametak“ organizma. One mogu da se razmnožavaju i da se pretvore u različite vrste ćelija. Zato ne čudi što je sluznica materice tkivo koje se samo obnavlja iznova i iznova. Profesorka Garget to objašnjava slikovito: u materici su matične ćelije poput proklijalih semenki koje brzo izrastaju u novo tkivo, koje se svakog meseca stvara u materici.
Njen tim je kasnije napravio i važne korake u identifikaciji tih ćelija. Naučnici su 2017. godine pronašli protein N-kadherin, po kojem se jedna vrsta tih ćelija može pronaći i izdvojiti u sluznici materice. To je naučnicima otvorilo vrata za istraživanje stanja koja su do tada bila slabo shvaćena, među kojima su endometrioza, rak endometrijuma i Ašermanov sindrom.
Ove ćelije bi mogle da pomognu i u razumevanju endometrioze, bolnog stanja koje pogađa mnoge žene. Procenjuje se da od ove bolesti boluje svaka deseta žena reproduktivnog doba. U jednoj studiji koja je obuhvatila uzorke 102 žene, istraživači su kod žena sa endometriozom pronašli ćelije slične matičnim u delu sluznice koje se odbacuju tokom menstruacije. To upućuje na to da bi te ćelije mogle imati ulogu u nastanku bolesti, što bi moglo dovesti do ciljanijih terapija.
Matične ćelije u samoj krvi
Zasebno poglavlje otvorilo se 2007. godine. Tada je tim sa istraživačima iz Kanade objavio da se iz menstrualne krvi mogu izdvojiti ćelije sposobne za razmnožavanje i razvoj u čak devet različitih tipova tkiva, među kojima su srčano, nervno, jetreno i koštano. Nazvali su ih “endometrijalne regenerativne ćelije“, a danas se često nazivaju matičnim ćelijama iz menstrualne krvi.
Njihova velika prednost je jednostavnost. Ove ćelije prikupljaju se neinvazivno, iz menstrualne krvi zdravih žena, uz pomoć menstrualne čašice. Prema pregledu istraživanja, za dovoljan broj ćelija obično je dovoljno oko pet mililitara krvi. Takođe, pošto nisu poreklom iz embriona, za njih ne postoje etičke dileme vezane za embrionalne matične ćelije
Treba biti oprezan, jer sve ovo još uvek je pretežno u fazi istraživanja. Kliničkih ispitivanja na ljudima za sada je malo, a stručnjaci poručuju da su potrebna dodatna da bi se utvrdili dugoročni terapijski efekti. Ipak, laboratorijska i ispitivanja na životinjama pokazuju potencijal u lečenju različitih oboljenja.
Kada se umetnost sretne sa biotehnologijom
Tema je privukla i umetnike. Jiabao Li, umetnica i profesorka na Univerzitetu u Teksasu u Ostinu, poznata je i po svom TED govoru o tome kako tehnologija oblikuje način na koji vidimo stvarnost. Zajedno sa kanadskom umetnicom i istraživačicom dr WhiteFeather Hunter radi na projektu “Sentient Clit“, koji spaja umetnost i nauku.
Njih dvoje istražuju mogućnost uzgoja laboratorijskih modela klitorisa tako što iz menstrualne tečnosti izdvajaju matične ćelije i 3D štampom ih postavljaju u gel oblikovan po uzoru na pravi organ. Ćelije su usmerili u pravcu nervnih ćelija, uz ideju da bi takvi modeli mogli da “inteligentno“ reaguju na podražaje. Projekat je 2024. dobio nominaciju žirija za nagradu S+T+ARTS na festivalu Ars Electronica.
Autorke ovakve eksperimente ne vide samo kao umetnost. Nadaju se da će njihov rad podstaći više istraživanja menstrualnih matičnih ćelija, koje su, kako kažu, još uvek nedovoljno proučene, a imaju veliki potencijal.
Komentari (0)