Više od polovine Amerikanaca smatra da predsednik SAD Donald Tramp neće prihvatiti rezultate novembarskih međuizbora ukoliko Republikanska stranka izgubi kontrolu nad Kongresom, pokazuje anketa Daily Mail/YouGov. Istraživanje je pokazalo i da gotovo polovina ispitanika veruje da Tramp svojim političkim angažmanom umanjuje izglede republikanaca da zadrže većinu.
Prema rezultatima ankete, 52 odsto ispitanika smatra da Tramp neće prihvatiti izborni ishod u slučaju poraza republikanaca, dok svega 23 odsto veruje da bi to učinio. Još 25 odsto nije bilo sigurno kako bi predsednik reagovao.
Anketa YouGov-a i Daily Mail-a sprovedena je od 2. do 5. oktobra među 1.053 punoletna američka državljanina, uz navedenu marginu greške od plus ili minus 4,2 procentna poena.
Najnoviji prosek nacionalnih anketa o izborima za Kongres, koji je objavio RealClearPolitics, pokazivao je 6. oktobra da demokrate imaju podršku od 50,4 odsto, a republikanci 42,2 odsto, što predstavlja prednost demokrata od 8,2 procentna poena. Do izbora 3. novembra ostalo je manje od mesec dana.
Rezultati istraživanja ponovo su otvorili pitanje da li bi Tramp prihvatio izborni poraz, imajući u vidu da nije priznao poraz na predsedničkim izborima 2020. godine, kada ga je pobedio demokrata Džo Bajden, kao i njegove kasnije pokušaje da ospori rezultate.
Istraživanje je pokazalo da velika većina Amerikanaca smatra da bi Tramp trebalo da prihvati rezultate ako republikanci izgube kontrolu nad Kongresom. Takav stav ima 74 odsto ispitanika, uključujući 72 odsto republikanaca.
Gotovo polovina ispitanika smatra da Tramp šteti republikancima
Tramp je više puta pozivao pristalice da novembarske izbore posmatraju kao izjašnjavanje o njegovom predsedničkom mandatu. Na skupovima je tražio od okupljenih da se ponašaju kao da se i on sam nalazi na glasačkom listiću, uz upozorenja da republikanci moraju masovno da izađu na izbore kako bi zadržali kontrolu nad Kongresom.
Rezultati ankete, međutim, ukazuju na mogućnost da takva strategija ima suprotan efekat.
Čak 49 odsto ispitanika smatra da Tramp umanjuje šanse Republikanske stranke da zadrži kontrolu nad Kongresom, dok svega 20 odsto veruje da joj pomaže. Razlika između te dve grupe iznosi 29 procentnih poena.
Među ispitanicima koji nameravaju da glasaju za demokratskog kandidata za Predstavnički dom Kongresa, čak 84 odsto smatra da Tramp šteti republikancima.
Predsednik je poslednjih nedelja učestvovao u kampanjama više republikanskih kandidata. Pojavljivao se uz Kena Pekstona, kandidata za Senat iz Teksasa, Majka Maceja, republikanskog kandidata za guvernera Oklahome, Tomija Tabervila, republikanskog kandidata za guvernera Alabame, senatora iz Ohaja Džona Hastedа i senatora iz Nebraske Pita Riketsa.
Tramp je vodio kampanju i u Južnoj Karolini za senatorku Darlin Grejem, koja je imenovana na tu funkciju nakon smrti svog brata Lindzija u julu, a zatim pobedila u unutarstranačkom drugom krugu izbora u avgustu.
Na pitanje ko bi bio najodgovorniji za eventualni poraz republikanaca, 40 odsto ispitanika u anketi YouGov-a navelo je Trampa. Četvrtina nije znala odgovor, dok je devet odsto odgovornost pripisalo spoljnim ekonomskim faktorima, šest odsto republikanskim kandidatima, a pet odsto kampanji demokrata.
Republikanski kandidati ublažavaju veze sa Trampom
Pojedini republikanski kandidati širom SAD nakon pobeda na stranačkim izborima počeli su da uklanjaju Trampovo ime i fotografije sa svojih predizbornih veb-sajtova.
Bajron Donalds, republikanski kandidat za guvernera Floride i blizak Trampov saveznik, uklonio je više referenci na predsednika, zajedničku fotografiju i odeljak pod nazivom „Sprovođenje Trampove agende“. Umesto toga, naglasak je stavljen na pristupačnost života i troškove osiguranja.
Slično su postupili republikanski kandidat za guvernera Džordžije Rik Džekson i nekoliko kandidata za Kongres, koji su ublažili način na koji se pozivaju na Trampa.
Ekonomska zabrinutost mogla bi da predstavlja još jedan problem za republikance.
Oko 39 odsto ispitanika očekuje da će njihova finansijska situacija biti lošija ukoliko republikanci zadrže kontrolu nad Kongresom, dok 23 odsto smatra da bi im u tom slučaju bilo bolje.
Kada je reč o mogućnosti da demokrate preuzmu kontrolu, mišljenja su bila podeljena: po 28 odsto ispitanika očekuje poboljšanje, odnosno pogoršanje ličnih finansija.
Demokratama više veruje i kada je reč o tome koja bi stranka mogla da poboljša finansijsku situaciju američkih porodica. Njih 35 odsto smatra da bi demokrate bile uspešnije, u poređenju sa 29 odsto koji prednost daju republikancima. Još 29 odsto ne veruje nijednoj stranci po tom pitanju.
Ukoliko bi kontrola nad Kongresom bila podeljena između dve stranke, 43 odsto ispitanika očekuje da se njihova finansijska situacija ne bi promenila.
Pit Hegset najčešće naveden kao zvaničnik koji bi trebalo da ode
Anketa je ispitivala i koje bi zvaničnike Trampove administracije građani najradije videli kako napuštaju funkciju.
Ministar odbrane Pit Hegset našao se na prvom mestu, sa 20 odsto odgovora. Na drugom mestu bio je ministar zdravlja i socijalnih službi Robert F. Kenedi Mlađi, kojeg je navelo 11 odsto ispitanika.
Ipak, svega 11 odsto smatra da će Hegset zaista biti sledeći zvaničnik koji će napustiti administraciju.
Direktora Federalnog istražnog biroa (FBI) Keša Patela navelo je osam odsto ispitanika, dok 16 odsto smatra da nijedan visoki zvaničnik neće otići. Više od polovine, odnosno 51 odsto, nije znalo odgovor.
Kongresmen iz Kentakija Tomas Masi prošlog meseca podneo je predlog za opoziv Hegseta zbog načina na koji se administracija nosi sa ratom protiv Irana.
Masi je postao jedan od najglasnijih republikanskih kritičara Trampa, osporavajući vojne poteze administracije i Hegsetovo rukovođenje Pentagonom.
Predsedavajući Predstavničkog doma Kongresa Majk Džonson odbacio je inicijativu, nazvavši je „predstavom za javnost“, i izjavio da Hegset obavlja „izvanredan posao“.
Marko Rubio favorit za Trampovog naslednika na republikanskoj listi 2028.
Istraživanje je obuhvatilo i moguće predsedničke izbore 2028. godine. Republikanci i nezavisni birači koji naginju Republikanskoj stranci upitani su koga bi potpredsednik SAD Džej Di Vens trebalo da izabere za svog kandidata za potpredsednika ukoliko odluči da se kandiduje za Belu kuću.
Državni sekretar Marko Rubio bio je prvi izbor za 33 odsto ispitanika. Guvernera Floride Rona Desantisa izabralo je 13 odsto, dok 34 odsto nije znalo koga bi Vens trebalo da odabere.
Rubio je prednjačio i kada su ispitanici upitani koga očekuju da će Vens zaista izabrati: 22 odsto navelo je Rubija, a osam odsto Desantisa. Čak 55 odsto nije imalo odgovor.
Vens je svojim izjavama podstakao spekulacije o mogućoj kandidaturi 2028. godine, ali insistira na tome da odluku o svojoj političkoj budućnosti neće doneti pre novembarskih međuizbora.
Rubio je, u međuvremenu, umanjivao značaj nagađanja da bi mogao da se suprotstavi Vensu u borbi za republikansku predsedničku nominaciju.
– Ako se Džej Di Vens kandiduje za predsednika, on će biti naš kandidat, a ja ću biti među prvima koji će ga podržati – rekao je Rubio u intervjuu za magazin Vanity Fair u decembru.
Tramp je ranije izneo ideju da bi Vens i Rubio mogli da čine „timski tandem iz snova“, ali nijedan od njih dvojice nije objavio da namerava da se kandiduje.
Očekuje se da bi Vens odluku o pokretanju predsedničke kampanje mogao da počne da razmatra nakon novembarskih međuizbora.
Senator iz Teksasa Ted Kruz takođe razmatra mogućnost da izazove Vensa u unutarstranačkoj trci, a povremeno ga je i javno kritikovao.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)