Američka agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila je prvi lek za lečenje Aleksandrove bolesti, redak, progresivni genetski poremećaj nervnog sistema koji oštećuje mijelin i remeti normalnu funkciju mozga.
Lek je prvi i jedini tretman koji može promeniti tok ove retke neurološke bolesti.
Decenijama, pacijenti kojima je dijagnostikovana Aleksandrova bolest nisu imali drugih opcija osim upravljanja simptomima.
Ovaj ultra retki, progresivan i često fatalan neurološki poremećaj pogađa manje od jedne od milion osoba širom sveta. Utiče na motoričke i kognitivne sposobnosti, kao i na autonomne telesne funkcije poput otkucaja srca i disanja.
Simptomi Aleksandrove bolesti
Simptomi mogu uključivati napade, gubitak razvojnih veština, probleme sa kretanjem, teškoće sa ishranom i govorom, kao i povećan pritisak u mozgu.
Američka agencija za hranu i lekove (FDA) sada je odobrila Zanvastro, prvi lek koji direktno cilja na osnovni proces ove bolesti.
Tokom kliničkih ispitivanja, pacijenti koji su uzimali Zanvastro nešto više od godinu dana imali su značajno bolju brzinu hodanja od nelečenih pacijenata. Motorna funkcija se stabilizovala, a u nekim slučajevima i poboljšala.
Daje se u obliku injekcije u kičmu na svaka tri meseca
Novoodobreni lek primenjuje obučeni zdravstveni radnik kao injekciju u kičmeni kanal svaka tri meseca.
Biće dostupan u Sjedinjenim Državama u narednim nedeljama, dok će se upotreba u drugim zemljama odvijati putem ugovora o licenciranju između proizvođača, kompanije Ionis Pharmaceuticals, i italijanske farmaceutske kompanije Recordati.
Ionis je započeo ispitivanje na ljudima u leto 2021. godine, procenjujući efikasnost i bezbednost terapije kod 54 pacijenta na 13 lokacija širom sveta.
Odobrenje FDA pokriva pacijente svih uzrasta — od detinjstva do odraslog doba.
Aleksandrova bolest se može prvi put pojaviti u bilo kom trenutku u tom starosnom rasponu, a simptomi variraju u zavisnosti od toga kada bolest počne.
– Ovo je divan i dugo očekivan dan za zajednicu obolelih od Aleksandrove bolesti – kaže Albi Mesing, profesor emeritus komparativnih bioloških nauka na Univerzitetu Viskonsin-Medison i bivši direktor njegovog Vajsman centra.
Slučajni model Aleksandrove bolesti
Put do Zanvastra počeo je pre više od 30 godina u Mesingovoj laboratoriji na Fakultetu veterinarske medicine i Vajsman centru.
Radeći sa Majklom Brenerom, sada profesorom emeritusom neurobiologije na Univerzitetu Alabama u Birmingemu, Mesing je genetski modifikovao miševe tako da prekomerno izražavaju gen koji stvara glijalni fibrilarni kiseli protein (GFAP).
Miševi su razvili proteinske grudvice širom mozga, koncentrisane u astrocitima – ćelijama koje pružaju podršku nervnim ćelijama. Ovi depoziti GFAP-a, nazvani Rozentalova vlakna, klasična su karakteristika Aleksandrove bolesti, što je istraživačima dalo neočekivanu vezu između njihovog eksperimenta i ljudskog poremećaja.
– Sasvim nenamerno smo stvorili miša koji je razvio ove karakteristične lezije Aleksandrove bolesti – kaže Mesing.
Genetska analiza osoba sa Aleksandrovom bolešću potvrdila je da su mutacije u genu GFAP uzrok bolesti — otkriće do kog su Mesing i Brener došli krajem 1990-ih. Identifikacija tih mutacija omogućila je lekarima da dijagnostikuju bolest putem analize krvi umesto invazivnih biopsija mozga. Takođe je usmerila istraživače ka terapiji koja bi mogla da smanji štetno nakupljanje proteina.
– To nam je pružilo očiglednu i specifičnu metu za terapiju – GFAP protein – objašnjava Mesing.
Smanjenje nakupljanja GFAP-a na samom izvoru
Da bi testirali taj pristup, Mesing i Trejsi Hageman, vanredni profesor istraživanja u Vajsman centru, razvili su poboljšane modele Aleksandrove bolesti na glodarima. Njihova potraga se fokusirala na pronalaženje leka koji bi smanjio nivo GFAP-a, što je dovelo do saradnje sa kompanijom Ionis na razvoju antisens oligonukleotida (ASO). Ovi mali delovi DNK mogu da suzbiju proizvodnju ciljanog proteina.
Zanvastro koristi ovaj pristup kako bi smanjio proizvodnju GFAP-a pre nego što se protein akumulira i izazove dalju štetu.
Pozitivni rezultati ASO tretmana kod glodara doveli su do ispitivanja na ljudima i, na kraju, do odobrenja prvog i jedinog tretmana koji modifikuje tok Aleksandrove bolesti.
– Čitav istraživački program ne bi bio moguć bez podrške i učešća pacijenata i njihovih porodica, kojima ćemo uvek biti zahvalni – zaključuje Mesing.
Komentari (0)