Od govora pred Generalnom skupštinom UN do sastanka sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u Beloj kući, predsednik SAD Donald Tramp ove nedelje pokušava da učvrsti poziciju Vašingtona na svetskoj sceni. Međutim, njegova diplomatska ofanziva odvija se u trenutku kada se suočava sa ratom sa Iranom, pritiscima na američku ekonomiju, nesuglasicama sa saveznicima i sve snažnijom konkurencijom Kine u oblasti veštačke inteligencije.
Prema analizi Reutersa, Tramp se istovremeno suočava sa sve izraženijim otporom drugih lidera po pitanjima od krize na Bliskom istoku do rata u Ukrajini. To se događa uoči novembarskih izbora za Kongres, koji bi mogli dodatno da utiču na njegov politički manevarski prostor.
Od pretnji Iranu do sastanka sa Sijem
Trampov govor pred Generalnom skupštinom UN u utorak pokazao je koliko je njegov povratak u Belu kuću promenio američki pristup međunarodnim odnosima.
On je zapretio da će “uništiti“ Iran ukoliko Teheran ne pristane na dogovor, branio svoju politiku pritiska prema Venecueli i poručio da bi SAD mogle ponovo da koriste vojnu silu za ostvarivanje svojih međunarodnih ciljeva. U istom govoru Tramp je govorio o američkom liderstvu u oblasti veštačke inteligencije i najavio da će AI nazivati „superinteligencijom“.
Rat sa Iranom, koji su SAD i Izrael pokrenuli 28. februara, traje gotovo sedam meseci i poremetio je globalno snabdevanje energentima, dok su posledice sukoba proširene i na druge delove regiona, uključujući Jemen i koridor za pomorski saobraćaj u Crvenom moru.
Iran je, prema Reutersu, postao jedan od najtežih spoljnopolitičkih izazova Trampovog drugog mandata, uprkos američkom vojnom i ekonomskom pritisku.
Trampov sastanak sa Sijem u Vašingtonu, održan nakon njegovog nastupa u UN, odvijao se u drugačijoj atmosferi. Poseta kineskog predsednika bila je praćena državničkim ceremonijama, ali su konkretni rezultati bili ograničeni. Najopipljiviji dogovor bio je produženje trgovinskog primirja između dve najveće svetske ekonomije za još dva meseca, do januara.
Kineski državni mediji naveli su da je Si iza zatvorenih vrata pozvao Trampa da se suprotstavi nezavisnosti Tajvana. Pitanje budućnosti tog demokratski uređenog ostrva koje Kina smatra svojom teritorijom ostaje jedno od najosetljivijih pitanja u odnosima Vašingtona i Pekinga.
Trampov ton prema Kini bio je znatno manje konfrontirajući nego ranije. Reuters navodi da je njegov pristup ublažen, između ostalog, kineskom kontrolom nad retkim zemljama, važnim sirovinama za tehnološku i automobilsku industriju, koje je Peking ranije pokazao da može da ograniči kao odgovor na američke poteze.
– Tramp sebe vidi kao nekoga ko nas vraća u svet u kojem sila određuje šta je ispravno. Ali značajno je da postaje veoma neodlučan kada je reč o Siju Đinpingu i rastućoj kineskoj moći – rekao je Bret Bruen, bivši savetnik administracije Baraka Obame, a sada čelnik konsultantske firme Global Situation Room.
Bela kuća odbacila je ocenu da je Trampova spoljna politika došla do zastoja, navodeći da je njegov govor u UN istakao ostvarene rezultate u unapređenju američkih interesa širom sveta, uključujući sprečavanje Irana da dođe do nuklearnog oružja. Teheran, međutim, insistira da njegov nuklearni program ima mirnodopsku namenu.
Saveznici sve otvorenije pružaju otpor
Prema Reutersovoj analizi, Trampova spoljna politika u drugom mandatu sve više se suočava sa zastojima, nakon ranijih poteza koje je Bela kuća predstavljala kao uspehe, uključujući prekid vatre u Gazi i akcije protiv vlasti u Venecueli.
Većina evropskih i azijskih saveznika odbila je da pruži podršku američkoj vojnoj kampanji protiv Irana, koju je Tramp pokrenuo bez prethodnih konsultacija sa njima.
Na ovogodišnjem zasedanju Generalne skupštine UN pojedini američki partneri kritikovali su pristup koji zastupa Vašington, uglavnom bez direktnog pominjanja Trampa.
Francuski predsednik Emanuel Makron upozorio je na opasnost od globalnog „povratka zakonu džungle“, navodeći da se svet suočava sa izborom između poretka zasnovanog na sili i prinudi i „civilizovanog međunarodnog društva“.
Brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva kritikovao je strano mešanje u izbore u svojoj zemlji i poručio:
– Ne trebaju nam nosači aviona koji patroliraju našim vodama, potrebna nam je saradnja kako bismo zaustavili dotok oružja i novca koji podstiču kriminal.
Zvaničnik Bele kuće, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je da Tramp „nije zabrinut zbog pokazivanja sile, već zbog rezultata“ i da se javne izjave pojedinih lidera razlikuju od onoga što govore američkom predsedniku iza zatvorenih vrata.
Pokušaj Vašingtona da privoli Rusiju i Ukrajinu na makar ograničeni prekid napada na energetsku infrastrukturu takođe nije dao značajnije rezultate.
Slična situacija viđena je i u slučaju Grenlanda. Tramp je promovisao dogovor sa Danskom i Grenlandom o proširenju američkog vojnog prisustva na tom arktičkom ostrvu, ali je sporazum daleko od njegovog prvobitnog zahteva da SAD „poseduju“ teritoriju i njegove ranije pretnje da bi, ukoliko bude potrebno, mogle da je preuzmu silom. Danska je saopštila da će njen suverenitet nad Grenlandom ostati očuvan.
Pitanje političke snage pred izbore
Sve izraženiji otpor međunarodnih partnera dolazi uoči novembarskih izbora za Kongres, kada će biti obnovljen deo mandata u Predstavničkom domu i Senatu.
Ian Bremmer, predsednik Eurasia Group, napisao je na X-u da je pre godinu dana malo zemalja bilo spremno da se suprotstavi Trampu, dok su sada Kanada, evropske zemlje, Kina, Iran, Rusija i drugi spremniji da mu kažu „ne“.
Istovremeno, rat sa Iranom je postao politički problem u SAD, dok su poremećaji na energetskom tržištu uticali i na cene goriva. Reuters navodi da bi produženi sukob mogao dodatno da optereti Trampovu političku poziciju uoči izbora.
Tramp je i sam u govoru pred UN nagovestio neizvesnost oko dometa američke moći.
Govoreći o svojoj ideji da se veštačka inteligencija naziva „superinteligencijom“, obratio se prisutnim svetskim liderima:
– Da vidimo da li imam neku moć. Možda je imam, a možda i nemam. Uskoro ćemo saznati.
BONUS VIDEO:
Komentari (0)