Zimsko računanje vremena počinje poslednjeg vikenda u oktobru, zbog čega ćemo da spavamo jedan sat duže.
U noći između subote i nedelje, kazaljke na satu biće pomerene jedan sat unazad. Tačno u 3.00 ujutru, satovi će se pomeriti jedan sat unazad na 2:00 ujutru, što će nam dati dodatni sat sna i označiti povratak na standardno vreme (CET).
Osim što ćemo spavati sat vremena duže, prelazak na zimsko računanje vremena donosi nam i raniji zalazak sunca, pa će dani biti kraći u večernjim satima.
Naime, zimsko računanje vremena u 2026. godini počinje u noći između subote, 24. oktobra, i nedelje, 25. oktobra 2026. godine.
Ova promena, koja tradicionalno donosi više svetlosti ujutru i raniji mrak popodne, dogodiće se ove godine najranije u poslednjih jedanaest godina. Poslednji put smo menjali satove istog datuma 2014. godine.
Objavljeni novi datumi do 2031. godine
Podsetimo, Evropska komisija objavila je zvanične datume za početak i kraj letnog računanja vremena do 2031. godine.
Prema važećim pravilima EU, letnje računanje vremena počinje poslednje nedelje u martu, a završava poslednje nedelje u oktobru svake godine, a prema informacijama objavljenim u Službenom glasniku EU u periodu od 2027. do 2031. letnje računanje vremena počinjaće i završavaće se u 1 sat ujutro prema koordinisanom svetskom vremenu (UTC).
Evropa na pragu da ukine pomeranje vremena
Godinama u naučnim krugovima proteže se rasprava i priča o ukidanju pomeranja sata, dok pitanje kad treba pomeriti sat unapred ili unazad svake godine izaziva frustracije u mnogim domaćinstvima.
Evropa prestaje da pomera sat: Evo kad će se to tačno dogoditi
Jedan od najjačih argumenata za ukidanje ovog sistema odnosi se na zdravlje. Istraživanja pokazuju da promena vremena utiče na organizam više nego što mnogi misle. Takođe, mnogi ljudi nakon promene vremena narednih dana imaju lošiji san i slabiju koncentraciju.
U Srbiji se i dalje primenjuje postojeći sistem promene računanja vremena dva puta godišnje, na proleće se prelazi na letnje, a na jesen na zimsko računanje vremena.
Zašto imamo letnje i zimsko i šta je treće vreme
Ova praksa, uvedena još u prošlom veku, i dalje je na snazi, a mnogima više unosi zabunu nego što donosi korist. Zimsko računanje vremena je fiksno i počinje poslednje nedelje u oktobru, datumi se menjaju jer poslednja nedelja oktobra ne pada svake godine u isti dan.
Naše “prirodno” vreme je zimsko. Letnje računanje vremena uvedeno je da bi se bolje iskoristi dnevna svetlost. Leti kada su duži dani, pomera se sat tako da se jedan jutarnji sat “ukrade” i doda večeri – kako bi mrak pao kasnije.
To je, najpre, smislio američki političar i naučnik Bendžamin Frenklin, davne 1784. godine. Objavio je esej u kome je predlagao da ljudi ranije ustaju i tako uštede na svećama.
Novozelandski naučnik Džordž Vernon Hadson zaključio je da čoveku više odgovara život danju nego noću i zbog toga je 1895. godine predložio da se kazaljke na satu pomere dva sata unapred kako bi se tokom leta iskoristilo više dnevnog svetla nego u popodnevnim satima.
Kada je uvedeno pomeranje kazaljki prvi put u svetu, a kada u Srbiji
Letnje računanje vremena prva je uvela Nemačka 1916. godine, a nekoliko nedelja kasnije i Velika Britanija. Obe su tada bile u jeku Prvog svetskog rata i bilo im je vrlo značajno da što bolje iskoriste dnevnu svetlost, a sačuvaju ugalj.
Sledeće godine to je uradila Rusija, a 1918. i Sjedinjene Američke Države. Letnje računanje vremena u tadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji uvedeno je tek 27. marta 1983. godine.
Komentari (0)