Psi ne mogu da nam kažu kada su zbunjeni, usamljeni ili preopterećeni. Ipak, njihovo ponašanje često govori mnogo više nego što vlasnici primećuju. Od načina na koji ih vodimo u šetnju i trenutka kada izlazimo iz kuće,male promene u svakodnevnoj rutini mogu napraviti veliku razliku.
Šetnja nije samo odlazak u toalet
Jedna od najčešćih grešaka jeste posmatranje šetnje, isključivo kao fizičke aktivnosti, ili prilike da pas obavi nuždu. Za psa je izlazak napolje istovremeno i svojevrsno istraživanje okoline.
Miris za psa predstavlja izvor ogromne količine informacija. Njuhom može da registruje prisustvo drugih životinja, njihov trag, promene u okolini i ono što se događalo, pre nego što je uopšte stigao na određeno mesto. Psi imaju znatno razvijeniji njuh od ljudi i miris je jedan od ključnih načina na koji doživljavaju svet.
Zato zaustavljanje kod drveta, žbuna ili travnate površine nije nužno “gubljenje vremena“. Kada vlasnik stalno povlači psa sa povoca, čim zastane da ponjuši nešto zanimljivo, uskraćuje mu deo mentalne stimulacije koju šetnja pruža.
Stručnjaci zato preporučuju takozvane “sniff walks“, odnosno šetnje tokom kojih pas dobija više vremena da njuška, istražuje i kreće se sporijim tempom. Takva šetnja ne mora biti duga da bi bila korisna – važniji su kvalitet i mogućnost da pas koristi čulo mirisa.
Naravno, sloboda istraživanja mora imati granice. Pas ne bi trebalo da prilazi saobraćaju, nepoznatim životinjama ili potencijalno opasnim materijama. Ali kada je okruženje bezbedno, nekoliko dodatnih minuta njuškanja, može biti vredan deo svakodnevne rutine.
Psi ne “čitaju“ samo ono što vide
Čulo mirisa kod pasa toliko je razvijeno da ljudima nije lako da zamisle koliko informacija životinja može da prikupi naizgled običnim mirisanjem.
Zbog toga stručnjaci upozoravaju da nije dobro insistirati da pas tokom cele šetnje ide brzo, prati vlasnika i neprestano održava isti tempo. Šetnja namenjena psu, ne mora izgledati kao trening ili trčanje.
Upravo suprotno – povremeno usporavanje i dopuštanje psu da sam istražuje okolinu, može doprineti mentalnom obogaćivanju i smanjenju stresa. Istraživanja pokazuju da različiti oblici stimulacije mogu imati pozitivan uticaj na njihovo ponašanje i nivo uzbuđenja.
Spavanje u blizini vlasnika
Još jedna tema koja često izaziva nedoumice jeste mesto na kojem pas spava.
Neki psi vole da spavaju u istoj sobi sa vlasnikom, dok drugi bez problema biraju drugo mesto. Ne postoji pravilo prema kojem pas mora da spava u krevetu svog vlasnika da bi se osećao voljeno ili sigurno.
Važnije je da ima odgovarajuće, mirno i bezbedno mesto za odmor i da njegova svakodnevica bude predvidljiva. Veterinarski izvori naglašavaju značaj rutine, sigurnog prostora i mogućnosti da pas ima i vreme za samostalan odmor.
Zato zatvaranje vrata spavaće sobe, samo po sebi, ne znači da će se pas osećati “odbačeno“. Neki psi će želeti da budu blizu svojih ljudi, dok će drugi radije spavati na svom omiljenom mestu. Ključno je posmatrati ponašanje psa, a ne pretpostavljati da svi imaju iste potrebe.
Odlazak iz kuće, može biti mnogo važniji, nego što mislimo
Psi veoma brzo uče obrasce. Ključevi, obuvanje cipela, uzimanje torbe ili jakne mogu im postati znak da vlasnik uskoro izlazi.
Kod pasa koji imaju problem sa odvajanjem, upravo ti signali mogu izazvati uznemirenost, još pre nego što vlasnik napusti kuću. Kod pasa sa problemom odvajanja, znaci stresa mogu se pojaviti već tokom pripreme vlasnika za odlazak.
Međutim, važno je ne preterivati sa tvrdnjom da svaki pas pati zato što vlasnik odlazi bez pozdrava. Većina pasa može naučiti da ostaje sama, a separaciona anksioznost predstavlja ozbiljniji problem ponašanja, koji se prepoznaje po konkretnim znacima – poput upornog lajanja, uništavanja stvari, nemira, pokušaja bekstva ili obavljanja nužde u kući, tokom odsustva vlasnika.
Zbog toga, stručnjaci preporučuju predvidljive rutine i postepeno učenje psa, da vreme provodi sam. Kod pasa koji već pokazuju izraženu anksioznost, korisne mogu biti posebne tehnike bihejvioralne terapije, a u težim slučajevima i pomoć veterinara ili stručnjaka za ponašanje životinja.
Najvažnije je da naučimo da “čitamo” psa
Možda najveća lekcija nije da pas mora da spava pored vas, da mu svaki put treba nekoliko minuta njuškanja ili da obavezno morate imati posebnu rečenicu prilikom odlaska.Suština je u tome da vlasnik nauči da posmatra svog psa.
Da li deluje opušteno ili napeto? Da li uživa u šetnji, ili pokušava da izbegne određene situacije? Da li bez problema ostaje sam ili pokazuje znake stresa? Da li ima dovoljno vremena za odmor, istraživanje i igru?
Psi svakodnevno komuniciraju telom, držanjem, pokretima, izrazom lica i ponašanjem.
Nekoliko minuta, može promeniti ceo doživljaj dana
Za vlasnika dodatnih pet minuta njuškanja možda deluje kao sitnica. Za psa to može biti pet minuta istraživanja sveta.
Umesto da svaka šetnja bude trka do sledećeg odredišta, povremeno je pretvorite u sporije istraživanje. Umesto da psa automatski šaljete u drugu prostoriju, obezbedite mu mogućnost da odmara na mestu na kojem se oseća sigurno. A ako primetite da mu je teško kada ostaje sam, nemojte problem tumačiti kao neposlušnost – posmatrajte šta pokušava da vam kaže.
Način na koji provodi vreme, koliko može da istražuje, koliko se oseća sigurno i koliko su mu rutina i komunikacija predvidljive takođe su deo njegovog kvaliteta života.
Komentari (0)