Ukrajina pokušava da obezbedi stotine presretačkih raketa za sisteme Patriot uoči očekivane ruske zimske ofanzive, ali se suočava sa ozbiljnim nedostatkom. Nova proizvodnja neće moći da odgovori na hitne potrebe Kijeva, dok su američke zalihe dodatno opterećene ratom sa Iranom. Evropske zemlje, među kojima su Nemačka, Poljska, Španija i Grčka, sada razmatraju koliko još raketa mogu da izdvoje iz sopstvenih arsenala.
Ukrajina je u sve težoj situaciji kada je reč o odbrani od ruskih balističkih projektila, zbog čega Kijev od evropskih saveznika traži dodatne presretače za sisteme Patriot.
Problem je što su zalihe ograničene, dok se nova proizvodnja ne može dovoljno brzo povećati. Istovremeno, rat između Izraela i Irana dodatno je opteretio američke zalihe projektila, a Vašington sada nastoji da obnovi sopstvene kapacitete.
Ukrajina je u julu navodno presrela samo 29 od 195 ruskih balističkih projektila, dok još 40 projektila nije stiglo do svojih ciljeva, prema podacima ukrajinskog Ministarstva odbrane, koji nisu nezavisno provereni.
– Tokom proteklih nekoliko meseci, Rusija za jednu nedelju ispaljuje više projektila na nas nego što mi od partnera dobijemo za nekoliko meseci – rekao je bivši ukrajinski ministar odbrane Mihail Fedorov.
Zašto je Patriot toliko važan?
Sistemi Patriot predstavljaju jednu od najvažnijih komponenti ukrajinske protivvazdušne odbrane, posebno kada je reč o presretanju brzih ruskih balističkih projektila, navodi se.
Ukrajina protiv dronova i krstarećih projektila može da koristi druge sisteme, koji su često jeftiniji. Međutim, mogućnosti za odbranu od balističkih projektila znatno su ograničenije.
Kijev zato ubrzano razvija sopstveni presretač Frejja, ali taj sistem još nije spreman za operativnu upotrebu. Potrebna su dodatna ulaganja, razvoj i testiranja.
Do tada, Ukrajina zavisi od postojećih zaliha raketa Patriot PAC-2 i PAC-3.
– Jedan od prioritetnih pravaca je Patriot – PAC-3 ili PAC-2. Prvo rešenje je kupovina ili dobijanje iz zaliha presretača PAC-3 i PAC-2 – rekao je Mihail Podoljak, savetnik šefa kabineta ukrajinskog predsednika, za POLITICO.
Nemačka: “Dolazimo do svojih granica”
Nemačka je među najvećim evropskim donatorima vojne pomoći Ukrajini i već je isporučila sisteme Patriot i odgovarajuće rakete.
Međutim, Berlin sada mora da pronađe ravnotežu između pomoći Ukrajini i sopstvenih potreba. Nemačka mora da zadrži minimalne vojne zalihe kako bi zaštitila sopstvenu teritoriju i ispunila obaveze prema NATO-u.
– Ovde zaista dolazimo do svojih granica. Moramo da obezbedimo i sopstvenu zaštitu – rekao je brigadni general Jirgen Šređel, visoki zvaničnik nemačkog Ministarstva odbrane.
Berlin i druge severnoevropske prestonice zbog toga pozivaju ostale evropske zemlje da razmotre mogućnost dodatnih isporuka.
– Mislim da to dugoročno nije održivo za Evropu. Sve evropske zemlje moraju da se uključe – rekao je norveški ministar odbrane Tore O. Sandvik za POLITICO.
Poljska, Španija i Grčka pod pritiskom
Pritisak se sada prebacuje na zemlje koje imaju sopstvene zalihe presretača Patriot.
Poljska je u julu potvrdila da je ustupila nekoliko raketa PAC-3 nakon zahteva generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea i visokih američkih vojnih komandanta.
Poljski Defence24 objavio je da je Ukrajini poslato samo pet raketa.
Čak i tako mala isporuka izazvala je političke reakcije u Poljskoj. Opozicioni poslanici optužili su vladu da slabi nacionalnu odbranu u trenutku kada ruski dronovi i projektili sve češće prelaze poljsku granicu.
Zemlje koje se nalaze bliže Rusiji sve manje su spremne da ustupe postojeće sisteme Patriot, jer njihove vojske već procenjuju da raspolažu nedovoljnim kapacitetima protivvazdušne odbrane.
Zbog toga se pažnja sada usmerava ka južnoj Evropi.
Španija je 2024. godine potvrdila da Ukrajini šalje rakete, ali nije objavila njihov tip ni količinu. Ministarstvo odbrane Španije nije odgovorilo na pitanja POLITICO-a o tome da li je nedavno dobilo zahtev za dodatne presretače.
Slična situacija je i u Grčkoj. Atina do sada nije objavila da je Ukrajini isporučila sisteme Patriot. Grčki mediji su u julu objavili da je Kijev zatražio čak 200 starijih presretača PAC-2.
Grčko Ministarstvo odbrane nije odgovorilo na zahtev POLITICO-a za komentar.
Problem seže do Vašingtona
Zavisnost Ukrajine od sistema Patriot dodatno komplikuje činjenica da se većina presretača PAC-3 proizvodi u SAD.
To znači da povećanje proizvodnje, prodaja i eventualni dogovori o proizvodnji u Ukrajini zavise od odluka administracije američkog predsednika Donalda Trampa.
Tokom sastanka Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog prošlog meseca, glavna tema bili su upravo presretači Patriot, rekao je zvaničnik upoznat sa razgovorima.
Tramp je potom na samitu NATO-a u Ankari rekao da bi Ukrajini moglo da bude omogućeno da proizvodi presretače Patriot američkog dizajna po licenci.
Takva proizvodnja bi dugoročno mogla da smanji zavisnost Kijeva od američkih isporuka.
Međutim, američki ambasador pri NATO-u Metju Vitaker upozorio je da to neće rešiti trenutni problem.
– Dugoročni proizvodni sporazum neće biti zaključen pre ove zime – rekao je Vitaker za Fox Business.
Tramp je prošle nedelje, međutim, promenio ton.
– Nismo se složili s tim. Razgovaramo o tome. Ali teško je dati takvu vrstu tehnologije – rekao je američki predsednik.
“I mi želimo rakete”
Situaciju je dodatno zakomplikovao rat sa Iranom.
Nakon što je Reuters objavio da su SAD zbog rata gotovo iscrpele zalihe projektila dugog dometa, Tramp je najavio da će prioritet biti obnavljanje američkih zaliha.
Na pitanje o zahtevima Zelenskog za dodatne rakete Patriot, Tramp je kratko odgovorio:
– I mi želimo rakete.
Ukrajina je u međuvremenu postigla dogovor o nabavci presretača PAC-2 koji se proizvode u Nemačkoj. Međutim, prve isporuke se ne očekuju pre sledeće godine.
Zbog nedostatka presretača, Kijev razmatra i drugačiji pristup – direktne napade na ruske lansere.
– Rusi moraju da shvate da nekoliko minuta nakon lansiranja cela ekipa koja lansira raketu mora da pogine od našeg balističkog projektila – rekao je Fedorov.
Evropa ponovo pretražuje arsenale
Evropske zemlje već su ranije pokušavale da pronađu dodatne rakete Patriot u svojim ograničenim zalihama.
Na sastanku u februaru Fedorov je rekao da su on i Rute prolazili kroz spisak presretača koje poseduju evropske zemlje i od vlada tražili da ustupe ono čega mogu da se odreknu.
– Dragi ministre odbrane Poljske, možete li da nam date pet? – prisetio se Fedorov.
Nemačka je tada ponudila da dodatno pomogne.
– Ako dobijete 20 od svih zemalja, ja ću vam dati još pet – citirao je Fedorov nemačkog ministra odbrane Borisa Pistorijusa. – To je bila vežba koju smo morali da sprovedemo da bismo dobili više od 20. I to je teška misija.
Nemačka je Ukrajini već dala tri sistema Patriot iz sopstvenih vojnih zaliha, a potom je dogovorila još dva sistema kroz aranžman prema kojem bi SAD nadoknadile opremu Bundesveru.
Holandija je takođe sastavila komponente za još jedan kompletan sistem, uključujući pet lansera, radar i rakete.
“Borimo se za svaku raketu”
Kijev nastavlja da razgovara sa evropskim saveznicima o mogućim isporukama.
– Naravno, ukrajinske diplomate rade sa Španijom, Grčkom i svima u svetu koji imaju PAC rakete. Sve zavisi od SAD, a nedostatak političke volje da se pomogne utiče na sve ostale – rekao je visoki ukrajinski zvaničnik upoznat sa razgovorima.
– Američka administracija je mogla da pomogne, ali to ne čini. Zbog toga je sa svima ostalima bilo teško – dodao je on.
Za Ukrajinu se problem dodatno komplikuje jer potražnja za presretačima PAC-3 raste na Bliskom istoku, dok Pentagon obnavlja sopstvene zalihe, a evropske zemlje pokušavaju da zadrže dovoljne kapacitete za eventualni budući sukob sa Rusijom.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao je da Kijev teško uspeva da kupi, razmeni ili obezbedi dostupne presretače.
– Bukvalno se borimo za svaku raketu – rekao je Sibiha.
Komentari (0)